U Srbiji nije uspostavljen sistem upravljanja plastičnim otpadom, ne ostvaruju se ekonomske koristi koje bi doneo cirkularni pristup, jer se plastika gubi nakon što postane otpad, a velike količine otpada završavaju na nesanitarnim deponijama, dok je uspostavljeno 10 regionalnih centara upravljanja otpadom umesto planiranih 26 – zaključak je izveštaja Državne revizorske institucije (DRI) o reviziji svrsishodnosti poslovanja “Upravljanje plastičnim otpadom”.
U Srbiji je u periodu 2017-2019. godine proizvedeno 897.000 tona plastičnog otpada, od čega 831.000 tona komunalnog plastičnog otpada, saopšteno je na konferenciji za novinare prilikom predstavljanja izveštaja. Istaknuto je da nije uspostavljeno sistemski organizovano odvojeno sakupljanje otpada, jer je odvojeno, sakupljeno i reciklirano dva odsto komunalnog plastičnog otpada, odnosno oko 14.000 tona. Takođe, ukazano je da proizvođači ambalaže nedovoljno ulažu u sistem odvojenog sakupljanja ambalažnog otpada, a predloženo je da se pronađe način da se u postojeći sistem uključe neformalni sakupljači kojih, prema procenama, u Srbiji ima između 35.000 i 50.000.
Predsednik DRI Duško Pejović istakao je da se ne ostvaruju ekonomske koristi koje bi doneo cirkularni pristup, jer se plastika gubi nakon što postane otpad.
– Istovremeno, nanosi se velika šteta životnoj sredini, odnosno uspostavljeni zakonodavni i planski okvir ne obezbeđuje upravljanje plastičnim otpadom u skladu sa principima cirkularne ekonomije – rekao je Pejović dodajući da velike količine otpada završe na nesanitarnim deponijama i rekama i da je 1.000 godina potrebno da bi se plastika razgradila.
Čak 98 odsto otpada odlazi na deponije
Po nalazima državnih revizora, u Srbiji je samo 43 odsto lokalnih samouprava obezbedilo uslove za odvojeno sakupljanje otpada. Propisi Srbije u oblasti upravljanja otpadom najvećim delom su usklađeni sa regulativom Evropske unije, ali, kako je utvrđeno, nisu stvoreni mehanizmi za njihovu potpunu primenu.
Takođe, postojeći način primene načela “produžene odgovornosti proizvođača” ne garantuje održivo korišćenje resursa i zaštitu životne sredine.
Iako zakon prepoznaje načelo hijerarhije upravljanja otpadom, najveći deo komunalnog otpada (98 odsto) se odlaže na deponije umesto da bude ponovo iskorišćen ili recikliran.
Zbog propusta u definisanju nadležnosti subjekata sistema upravljanja ambalažnim otpadom i nepostavljanja minimalnih zahteva u pogledu količina tretmana komunalnog ambalažnog otpada, postoji rizik da se ambalažnim otpadom upravlja radi ostvarenja ekonomskih interesa, a ne radi očuvanja prirodnih resursa i zaštite životne sredine.
Nije usvojen Nacionalni plan upravljanja otpadom za period 2015-2019. godine, dok 46 odsto regionalnih planova nije usvojeno ili odobreno, što je rezultiralo uspostavljanjem 10 regionalnih centara upravljanja otpadom umesto planiranih 26.
Nije uspostavljena ni adekvatna koordinacija između subjekata sistema upravljanja ambalažnim otpadom. Ukazano je da proizvođači ambalaže nedovoljno ulažu u sistem odvojenog sakupljanja ambalažnog otpada, što ima za posledicu nisku stopu reciklaže komunalnog ambalažnog otpada.
Potrebno uključiti neformalne sakupljače u sistem
Lokalne samouprave nisu u potpunosti uspostavile odvojeno sakupljanje komunalnog otpada, nisu sprovodile obrazovne i informativne aktivnosti o značaju reciklaže, niti su preduzimale mere za zaštitu imovine i uključivanje neformalnih sakupljača u postojeći sistem sakupljanja otpada.
Ne postoje ni tačni i pouzdani podaci o proizvodnji i upravljanju komunalnim otpadom, što može dovesti do donošenja neopravdanih strateških odluka o izboru načina upravljanja otpadom.
DRI je naveo u izveštaju da Ministarstvo zaštite životne sredine nije sprovodilo inspekcijski nadzor nad radom operatera upravljanja ambalažnim otpadom.
Zbog toga je DRI dala preporuke Ministarstvu zaštite životne sredine da uspostavi efikasniju primenu načela produžene odgovornosti proizvođača i nadzora nad radom operatera upravljanja ambalažnim otpadom, kao i da preduzme mere u cilju uspostavljanja odvojenog sakupljanja otpada i definiše način uključivanja neformalnih sakupljača.
Gradovima Beogradu i Novom Sadu preporučeno je da donesu planove uspostavljanja odvojenog sakupljanja otpada na svojoj teritoriji i sprovode obrazovne i informativne aktivnosti u cilju smanjenja plastičnog otpada, preduzimaju mere zaštite imovine, utvrde način uključivanja neformalnih sakupljača i uspostave efikasniju saradnju sa operaterima upravljanja ambalažnim otpadom. Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine DRI je preporučio da vrši inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, a Agenciji za zaštitu životne sredine da kontroliše dostavljene podatke o proizvedenom komunalnom otpadu.
Foto: Twenty20
