Modne kompanije konačno će preuzeti odgovornost za svoj uticaj na životnu sredinu, barem u državi Njujork. Ako bude usvojen Akt o modnoj i društvenoj održivosti, Njujork će postati prva država u SAD koja je donela zakon zahvaljujući kom najveći brendovi moraju da preuzmu odgovornost za svoju ulogu u klimatskim promenama. Očekuje se da će na glasanju zakon biti krajem proleća.
Zakon, skraćenog naziva Modni akt, traži od kompanija da mapiraju minimum 50 odsto svog lanca snabdevanja, počevši od farmi odakle dolaze sirovine za materijale preko fabrika i isporuka.
Kompanije će morati da otkriju gde u tom lancu imaju najveći uticaj kad je reč o pravednim zaradama, energiji, emisijama gasova staklene bašte, upravljanju vodama i hemikalijama i da naprave konkretne planove da smanje te brojke.
Takođe, od kompanija se očekuje da otkriju obim proizvodnje, kao i koliko pamuka, kože ili poliestera prodaju. Sve te informacije će biti objavljene onlajn.
Crna lista kompanija koje ne poštuju propise
Zakon koji podržava niz neprofitnih organizacija, ali i dizajnerka Stela Mekartni, odnosiće se na sve multinacionalne modne kompanije. Tu su predstavnici brze mode poput Shein i Boohoo, ali zakon neće zaobići ni Armani, Pradu i ostale kompanije iz oblasti visoke mode.
Senatorka Alessandra Biaggi koja je pokrenula usvajanje zakona ističe da će zakon osigurati da prioritet dobiju ljudska i radna prava, kao i zaštita životne sredine. Takođe, kako je istakla, Njujork će postati globalni lider u pozivanju modne industrije na odgovornost.
– Kao svetska modna i poslovna prestonica, država Njujork ima moralnu odgovornost da bude lider u suočavanju sa ekološkim i društvenim uticajem modne industrije – istakla je Biaggi.
Kompanijama je ostavljeno 12 meseci da se prilagode direktivama, a ako se ustanovi da su prekršile zakon, biće kažnjene sa 2 odsto godišnjeg prihoda. Novac će ići u novi fond i koristiće se za ekološke projekte. Takođe, u planu je objavljivanje godišnje liste kompanija koje se nisu pridržavale propisa.
Očekuje se protivljenje kompanija
O sličnim propisima raspravlja se u EU. Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Australija imaju zakone koji zahtevaju odgovornost kad je reč o ropstvu i ljudskim pravima. Ni u jednoj zemlji, ipak, ne postoje propisi koji se odnose na društvene i ekološke posledice modne industrije.
– Moda je jedna od najmanje regulisanih industrija – primećuje Maxine Bedat, osnivač New Standard Instituta.
Ovo je delimično zbog lanca snabdevanja koji uključuje mnogo zemalja, neretko i kontinenata. Zbog toga, napori u održivosti značajno variraju.
– Nametanje vladinih propisa će osigurati da za kompanije koje čine pravu stvar to ne bude kompetitivna mana – ističe Bedat.
Brojni ključni igrači bili su uključeni u pisanje Modnog akta, uključujući trgovce i proizvođače. Čak i oni koji isprva budu protiv, mogu da promene mišljenje vremenom, veruju zagovornici usvajanja zakona.
– Često biznisi naprečac reaguju protiv ideje regulacije. Ali, čak je i auto industrija, koja se prvobitno protivila standardima efikasnosti goriva, na kraju prihvatila regulaciju. Modni akt je pokušaj da vidimo gde je industrija, da prepoznamo napore u pravom smeru koje već prave i da ustanovimo neke zajedničke standarde – ističe Maxine Bedat.
I senatorka Biaggi očekuje da neke kompanije neće odmah podržati nove standarde, ali veruje u usvajanje zakona.
– Pre nego što smo zvanično predstavili zakon, izgradili smo široku koaliciju podrške koja uključuje lidere u modnoj industriji, proizvođače, ekološke aktiviste, kao i one koji se bave zaštitom prava radnika. Uverena sam da zahvaljujući ovoj aktivnoj i raznovrsnoj koaliciji možemo progurati zakon – zaključila je Biaggi.
