Tog vetrovitog majskog jutra, pre nego što je uzela bicikl i krenula na posao u centru Kopenhagena, Ke Ju (Ke Yu) je ušla u jednu posebnu aplikaciju. Onu koja pokazuje cenu struje iz sata u sat. Zatim je podesila mašinu za sudove da se uključi u 13h jer je aplikacija pokazivala da je cena struje u tom satu najniža.

Budući da se cena struje menja u zavisnosti od toga koliko je energije vetra i sunca tog dana na mreži, Danci redovno prate slične aplikacije. Ili gledaju vremensku prognozu koja takođe govori koliko je zelene energije na mreži.

– Na aplikaciji takođe vidite izvor energije, koliko energije u procentima je iz uglja, a koliko iz obnovljivih izvora. Vetar ume da nervira kad ste na biciklu, ali bar znate da će, kad duva, cena električne energije biti niska – kroz osmeh priča Ke Ju grupi srpskih novinara koji posećuju Dansku u okviru projekta „Puls Evrope“.

Ke Ju i Simon Falkon

Danski recept za uspeh

Ke Ju (Ke Yu) je projekt menadžerka neprofitne organizacije State of green. Tu je da nam objasni šta se krije iza onog što smo primetili prvog dana – da svi voze bicikle i da su vetroparkovi deo standardnog pejzaža.

Otkriva nam kako je tekao put zelene tranzicije u Danskoj koji traje već pola veka, od energetske krize 70-ih kao poziva za buđenje, do ambicioznog cilja da se postigne neto nula emisija do 2050. godine.

Ukratko, recept za uspeh je sledeći: potrebna je široka saglasnost svih delova društva da se energetska tranzicija sprovede. Svi oni treba da znaju će tranzicija u početku biti skupa, ali dobra vest je da se uloženo isplati.

U Danskoj ima 4,1 miliona bicikala

Porezi mogu biti sjajan način za promenu navika građana, ali oni moraju videti u šta se ti porezi ulažu – na primeru Kopenhagena, u čistu vodu u kanalima, u kojima se i deca mogu kupati.

Ne sme se bežati od teških tema – i Danska ponovo razmatra gradnju nuklearnih elektrana.

I neophodno je poverenje u institucije, o čemu govori podatak da i kraljevska porodica živi ne tako daleko od spalionice otpada.

Energetska kriza 70-ih probudila Dance

Neto nula emisija do 2050.

Naša sagovornica napominje da je Danska odgovorna za 0,1% globalnih emisija gasova staklene bašte. Kako kaže, Danska je mala zemlja, ali ambiciozna po pitanju klimatskih ciljeva. Do 2030. planira da smanji emisiju CO2 za 70% u poređenju sa nivoom iz 1990. Do 2050. cilj je da dostigne „net zero“.  

– Nije zvanično najavljeno, ali neke partije pominju i 2045. Celo društvo, privatni sektor, javni sektor, građani, svi su saglasni po ovom pitanju – ističe Ju dodajući da istovremeno sa zelenom tranzicijom, danska ekonomija raste, što je, kaže, dokaz da je zeleni rast moguć.

Od 1990. do danas emitovano 45% manje CO2

Neki od podataka u prilog toj tvrdnji su da je od 1990. do danas ostvaren rast za 76% u BDP, dok se troši 40% manje vode, 15% manje energije i emitovano je 45% manje CO2.

Biomasa 54%, vetar 24%

U ukupnoj potrošnji energije preovlađuje obnovljiva energija, sa 44%. Sledeća je nafta sa 39%, prirodni gas 9%, ugalj i koks 5% i otpad 3%.

– Još imamo dosta fosilnih goriva. Cilj je da do 2050. sve postane zeleno, što je veoma ambiciozno. I zato moramo da se ubrzamo i završimo dosta posla – kaže Ju.

Zeleni rast je moguć, tvrde u State of green

U obnovljivim izvorima dominantna je biomasa sa 54%, slede vetar 24%, biogas 11%, toplotne pumpe, geo i hidroenergija 6% i solar 5%.

– Biomasa je i dalje najveći obnovljivi izvor u Danskoj. Razgovaramo mnogo o biomasi, neki misle da nije toliko održiva, ali daje nam sigurno snabdevanje. Istovremeno, Danska dosta gradi vetroparkove. Ako dođete ponovo za 2-3 godine, taj deo će biti značajno veći – poručuje Ju.

Ipak, kad je reč o proizvodnji električne energije, vetar je ubedljivo najveći izvor. Podaci Embera pokazuju da skoro 60% struje dolazi od vetra, što Dansku svrstava na lidersku poziciju u ovoj oblasti.

Solar u OIE učestvuje sa 5%

Kako je sve počelo – Poziv za buđenje

Iako rezultati deluju impresivno, naša sagovornica napominje da Danska nije uvek bila tako zelena.

– Zelena tranzicija nije laka. Skupa je i troši vreme. Nama je trebalo više od 50 godina da dođemo do ove tačke, 44% obnovljivih izvora u energetskom miksu – otkrila je.

Poziv za buđenje desio se 70-ih sa prvom energetskom krizom. Danska je tada, napominje Ju, skoro 100% bila zavisna od fosilnih goriva sa Bliskog istoka.

U energetskom miksu preovlađuju OIE sa 44%

– Kolega koji je tada bio dečak mi je pričao da se seća da je zima bila teška, duga i hladna i da nisu imali dovoljno energije za grejanje. To je bio poziv za buđenje. Vlada i celo društvo su shvatili da moraju diversifikovati energetski miks.

Budući da je parlament zabranio gradnju nuklearnih elektrana 1985. počela je da se razmatra energija vetra. Uslovi su postojali – duga obala, vreme je vetrovito, ali ne previše, voda je plitka, što je savršeno za turbine na moru.

Prvi vetropark na moru 1991.

Velika prekretnica dešava se 1991. kada Danska gradi svoj prvi vetropark na moru, ujedno i prvi u Evropi.

– Do 1997. Danska je postala samodovoljna u energetskom snabdevanju. Razlog je razvoj energije vetra, ali i to što smo imali sreće, pa smo našli naftu i prirodni gas u Severnom moru – otkriva Ju.

Nordhavn je deo Kopenhagena koji planira da ostvari klimatsku neutralnost do 2026.

U novom milenijumu, 2012. ustanovljen je ambiciozni cilj da se do 2050. ostvari nezavisnost od fosilnih goriva. Početkom 2020. Vlada je postavila cilj da do 2030. Danska smanji emisije GHG za 70%.

A u ovaj proces su svi uključeni – od 98 opština, 96 je razvilo sopstvene klimatske planove i ciljeve u skladu sa nacionalnim.

Kako kaže Simon Falkon (Simone Falcon) šefica PR odseka u State of Green, svi pokazatelji govore da će ciljevi biti ostvareni.

– Danski klimatski savet, koji svake godine analizira dokle smo stigli, prvi put je ove godine rekao da smo na putu da postignemo cilj. To su dobre vesti – istakla je Falkon.

U supermarketima se može vratiti ambalaža

Porezi kao način promene navika i kompanija

Slične ciljeve prate i druge oblasti. Primera radi, Danski sektor za vodosnabdevanje ima za cilj da postane energetski i klimatski neutralan do 2030. godine i prednjači kada je u pitanju dobijanje energije iz otpadnih voda.

Račun za vodu je, ipak, otkriva nam Ju, prilično skup. Iznosi oko 50 DKK (7 eura) po građaninu za 1 kubni metar vode. Uz to, plaća se i porez za otpadne vode koji je uveden 1993.

Otpad se spaljuje u Kopenhilu

– U Danskoj plaćamo mnogo poreza, ali to je način da promenimo navike i građana i privatnog sektora. Ako kompanija proizvodi mnogo otpadnih voda, ili koristi velike količine vode u proizvodnji, mora da plati ekstra porez. Ali, ako poveća energetsku efikasnost, dobija umanjenje poreza – objašnjava Ju.

A građani se ne bune iako su porezi visoki.

– Građani prihvataju visoke poreze jer znaju da je zbog toga voda u luci čista, da možemo tu da plivamo, da deca uživaju – napominje Ju.

Odvajanje otpada

Spalionica otpada Kopenhil

Za razliku od nekih drugih zemalja, građani Kopenhagena su lako prihvatili i spalionicu otpada u svom gradu. Nedaleko od stambenih zgrada, na 250 metara, nalazi se Kopenhil, spalionica koja otpad pretvara u energiju.

Svakog dana ovde stiže 300 kamiona otpada iz pet opština. Godišnje se tretira 400.000 – 600.000 tona nereciklabilnog otpada.

Ali, ono što Kopenhil čini posebnim je ski staza na krovu. Za dizajn je bila zadužena poznata arhitektonska firma BIG (Bjarke Ingels Group), koja je objekat projektovala na principima „hedonističke održivosti“.

Ski staza na vrhu spalionice

Želeli su da pozovu građane da budu deo zgrade, pa su osim ski staze, posetiocima na raspolaganju pešačke staze, zid za penjanje, kafić na krovu.

– Možda je i bilo nekih protivljenja u početku, ali grad je angažovao poznate arhitekte i svi su bili zainteresovani da vide šta će napraviti. Osim toga, spalionica je izgrađena u starom industrijskom delu, pa je svakako bolja alternativa od onog što je bilo tu – objašnjava Falkon.

Eksperti su građanima objasnili da je bezopasno, dodaje Ju, napominjući da i kraljevska porodica živi ne tako daleko od spalionice.

Kraljevska porodica ne živi tako daleko od spalionice

Nuklearna energija – Za i protiv

Ono oko čega još ne postoji konsenzus je nuklearna energija. Razgovori o njoj ponovo su aktuelni u mnogim zemljama, pa i u Danskoj. Trenutno se rade velike analize za i protiv ukidanja zabrane nuklearne energije, otkriva Falkon.

– Ne verujem da ćemo imati zaključak u nekoliko narednih meseci, pa i godina. Potrebno je vreme da se sve analizira, ali to jeste velika tema sada. To je i pitanje sigurnosti snabdevanja u Evropi. Ali ono što svi znamo je da i ako krenemo tim putem, biće potrebno mnogo vremena i novca – poručuje Simon Falkon.

Zelena tranzicija je skupa

Naučene lekcije – Novac i stabilnost

I šta su Danci sve naučili za pola veka zelene tranzicije? Prvo, da je finansiranje važan deo. Kako kaže Ju, za razvoj industrije vetra je u početku trebalo mnogo javnih sredstava. I isto je sada sa svim drugim tehnologijama, poput zelenog hidrogena. Ali, dobra vest je da se uloženo vraća.

– Nije bilo lako, pravili smo greške, ali i dosta naučili – kaže Ju i dodaje: – Iz primera industrije vetra, vidimo da se posle 10-20 godina sve investirano vraća. Takođe, nije dovoljno imati samo novac iz javnog sektora. Moramo imati i privatne investitore. Mi npr. imamo penzijski fond koji investira u različite zelene projekte.

Mogu se reciklirati i kutije za picu

Druga lekcija je sigurnost. Kako objašnjava naša sagovornica, postoji dogovor među različitim partijama o ciljevima za 2030. i 2050. pa nije važno iz koje partije će doći premijer.

– To daje investitorima i kompanijama sigurnost. Takođe, javni i privatni sektor rade zajedno, moramo da verujemo jedni drugima. Klimatsko partnerstvo, recimo, vodi danska vlada, ali radi sa 14 industrija, od transporta, preko hrane, do gradnje. Potrebni smo jedni drugima – napominje Ju.

Podstiče se zajednička vožnja automobilom

Kako do pravedne tranzicije – Šta su rekle naftne kompanije

Naša sagovornica napominje da je neophodno voditi računa o pravednoj tranziciji.

– Ne želimo da zbog zelene tranzicije ljudi koji rade u naftnoj industriji ili u industriji prirodnog gasa, gube poslove. Veoma smo pažljivi. Ti ljudi koji npr. rade na naftnim platformama su vrlo vešti, mogu se posle neke reedukacije i treninga, zaposliti na  vetroparku. Ne želimo da građani plate zelenu tranziciju – kaže Ju.

Ona dodaje da u ovom procesu nije bilo previše protivljenja naftnih kompanija. Kako podseća, parlament je objavio da će Danska 2050. prestati da proizvodi gas i naftu iz Severnog mora.

Dosta je second-hand radnji

– I dalje to radimo, ali od 2050. sve će stati. I ljudi to znaju i prihvataju ako im obezbedite alternativu, npr. posao u zelenom sektoru – kaže Ju.

Falkon dodaje da su kompanije prihvatile tranziciju jer znaju da je to put koji je pred svima.

– Znaju da moraju da idu u korak sa zelenom tranzicijom. Danci veruju da je ovo budućnost. Biće potrebno mnogo vremena i zato je vlada postavila tako dalek cilj, 2050. godinu. Ne možete reći za dve godine ’moramo da izbacimo naftu i ne zanima nas kako’. Tranzicija je dug proces i neophodan je neprestani dijalog sa industrijom – zaključuje Falkon.

Foto: Marija Dedić

Napomena: Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.