Na prohladnih 16 stepeni, uz tek poneki tračak sunca koji stidljivo proviruje, žena skače u kanal, pliva desetak minuta, izlazi iz vode, pa bez vidljivih znakova smrzavanja, oblači bademantil i odlazi ka zgradi.

Kako joj nije hladno, da li je voda zaista dovoljno čista da bi plivala u tom kanalu – pita se grupa novinara iz Srbije koja je posetila Dansku u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“. I odmah dobija odgovor.

– Dancima nikad nije hladno, videćete ih ovde i zimi. I da, voda je savršeno čista – rešava dileme Jorn Madsen, autorizovani vodič spreman da nam otkrije sve tajne Nordhavna, novog dela Kopenhagena.

Naš vodič Jorn Madsen (bela zgrada iza njega je UN City)

Ovaj “Kopenhagen na vodi” važi za najveći razvojni projekat Skandinavije. Ali sa beogradskim parnjakom nema mnogo sličnosti.

Kvadrat jeste najskuplji u Kopenhagenu, ali živeće ovde i danski milioneri, i policajci, i biznismeni, i medicinski tehničari.

Nekada je tu bila industrijska luka, a sada, na 300 hektara niče novi grad, sa ambicioznim ciljem da postane prvi ugljenično neutralan distrikt u Kopenhagenu. I to već sledeće godine.

Nordhavn planiran kao „održivi grad budućnosti“

Dok šetate, pogotovo ako duva vetar, verovatno vam neće na prvi pogled biti jasno zašto je ovo mesto gde svi žele da žive. I spremni su da plate 10.000 EUR za kvadrat stana.

Ali, možda vam fali samo malo vizije.

Luksuzni stanovi umesto silosa za žito

Ona nije nedostajala čelnicima grada koji su rešili da industrijsku luku, osnovanu krajem 19. veka, pretvore u „održivi grad budućnosti“. Zvanično, to je četvrt Kopenhagena, ali zbog obima, Nordhavn već nosi titulu grada.

Prvi kranovi su se pokrenuli 2009, a fabrike i skladišta su polako ustupali mesto stambenim zgradama, kancelarijama, zelenilu.

Ideja je da to bude „sve na pet minuta“ grad. Da stanovnici imaju sve na jednom mestu – škole, posao, igrališta, mesta za odmor – bez potrebe da odlaze u druge delove grada. Da život (ponovo) bude jednostavan.

Internacionalna škola

Iz starih industrijskih objekata izranjale su moderne zgrade, jedna za drugom.

Stari betonski silos za žito preuređen je u stambenu zgradu sa 17 spratova luksuznih stanova (Silo).

Na mestu silosa za skladištenje cementa, tokom rekonstrukcije nikle su upečatljive Portland Towers sa eko sertifikovanim poslovnim prostorom.

Portland Towers

Big Bio bioskop je prvi održivi bioskop u Danskoj, sa fasadom od aluminijuma, i bez nosećih zidova u prizemlju i na poslednjem spratu, kako bi se zgrada po potrebi lako transformisala.

Na krovu višespratne parking garaže (Konditaget Lüders) izgrađena je teretana na otvorenom i igralište.

I tako redom.

Mnogo materijala u gradnji je ponovo iskorišćeno tokom rekonstrukcije, otkriva nam Madsen.

Prva drvena konstrukcija u ovom delu Kopenhagena

– U Danskoj imamo dugu tradiciju korišćenja cigli u izgradnji. U Nordhavnu takođe. To je dobro za klimu. Toplo je zimi, hladno leti. Ali, poslednjih godina gradimo mnogo kuća sa drvenom konstrukcijom. To je novina i učimo kako da to radimo – kaže Madsen dodajući da je energetska efikasnost jedna od ideja vodilja prilikom izgradnje.

Kako se živi u Nordhavnu

Biće mnogo prostora za učenje, jer i dalje je ovo grad u izgradnji. Trenutno, ima 20.000 stanovnika.

– Kad se završi gradnja, za 20-30 godina, očekujemo da 40.000 ljudi živi u Nordhavnu, i isto toliko da radi. Kada pravimo gradove danas u Kopenhagenu, želimo da imamo miks kancelarija, kompanija, institucija i stambenih prostora. Ne morate u centar da završavate obaveze, sve ćete imati ovde – mami nas Madsen.

Izgrađeni su i veštački kanali

Ako i poželite u centar, udaljen 4-5 kilometara, vozom se stiže za 8 minuta, biciklom za 15.

– Može i za 10 minuta ako ste u treningu. A ovde pola grada ima bicikl i koristi ga svaki dan –  kroz osmeh će naš vodič.

Do grada možete i kajakom jer su pored biciklističkih staza, izgrađeni i kanali, sa dovoljno čistom vodom da je kupanje bezbedno.

Neprestano se sadi drveće, koga, kaže naš sagovornik, nikad dosta.

– Potrebno je 20 litara vode za jedno drvo svakog dana. Inače, imamo plan da u narednih nekoliko godina posadimo 100.000 novog drveća u Kopenhagenu. Skupo je, ali ne odustajemo.

„Život između kuća“

U ovom obilju, uočljiv je manjak nečega. Automobila. Garaže su, saznajemo, četiri nivoa ispod vode.

– Jedan naš arhitekta je osmislio koncept „život između kuća“. To znači da možete sedeti na terasi, pričati sa komšijama. Ovde nema parkinga, samo zelenilo i bicikli. To je važno za sve nove oblasti koje se grade. Automobili treba da budu u zgradi, ne na ulici, to je nova politika – priča Madsen.  

Kvadrat je sada 10.000 EUR

Sve ovo uticalo je na popularnost kraja. Naš vodič je svedočio povećanju interesovanja za Nordhavn. Cena kvadrata, kako primećuje, raste iz godine u godinu. Sada je potrebno izdvojiti 10.000 EUR za m2. Ipak, neće ovde živeti samo danski bogataši.

– Deo stanova će biti u vlasništvu, deo za iznajmljivanje. Deo je namenjen za socijalno stanovanje, pa će i policajci, medicinski tehničari i radnička klasa takođe živeti ovde – zaključuje Madsen.

UN City – Jedna od najodrživijih zgrada

Jedna od prvih zgrada u Nordhavnu, i najodrživijih, jeste UN City. Pod jednim krovom, ovaj „grad“ okuplja 10 agencija u kojima radi 2.000 ljudi iz više od 100 zemalja.

Un City ima Leed platinum sertifikat u održivosti

Radovi na kompleksu su počeli 2009. a završeni četiri godine kasnije.

Arhitekte iz poznatog danskog studija 3XN dizajnirali su zgradu u obliku kompasa, imajući u vidu dansku pomorsku tradiciju, ali i rad UN-a u svim pravcima, otkriva nam konsultant za komunikacije Ul Assar Najam.

Prvo što će svi zaposleni, i posetioci ugledati kada uđu u zgradu, biće velike crne spiralne stepenice koje liče na klavir i treba da simbolizuju dijalog i saradnju.

Centralni deo zgrade su stepenice koje podsećaju na klavir

– Ovo je centralni deo, prvo što vidite kad uđete, srce naše zgrade. Važne su jer povezuju više spratova, omogućavajući ljudima da komuniciraju međusobno. Značajne su i iz zdravstvenih razloga. Ako idete od kafeterije do kancelarija nekoliko puta dnevno, napravićete preporučen dnevni broj koraka od Svetske zdravstvene organizacije. Kada stotine ljudi silaze stepenicama tokom pauze za ručak, imate osećaj kao da hodaju po dirkama klavira – opisuje Najam.

Konsultant za komunikacije Ul Assar Najam

U gradnji su korišćeni materijali iz Danske i obližnjih zemalja, Nemačke, Švedske, Norveške. Zato je bilo skupo, ali ostvaren je cilj arhitekata – da se dobije izdržljiv objekat.

– Zgrada ima Leed platinum sertifikat u održivosti, što znači da je jedna od najodrživijih, ali ne 100%. I dalje postoji ugljenični otisak – ne krije vodič.

Među zelenim inovacijama izdvaja se ona za hlađenje zgrade. Hladna morska voda pumpa se u sistem za hlađenje zgrade, čime se gotovo u potpunosti eliminiše potreba za električnom energijom za rashlađivanje. Sofisticirane solarne žaluzine na fasadi zgrade mogu se otvarati i zatvarati kako bi se sunčeva toplota zadržala ili odbila.

Zgrada je u obliku kompasa

Na krovu je 1400 solarnih panela, mada, kako kaže naš sagovornik, sunce i nije baš saveznik Danske.

– Nedovoljno je solarne energije za rad zgrade, ali zahvaljujući panelima štedimo oko 10% energije godišnje. Za 10 godina sačuvali smo godinu dana energije – kaže Najam.

Ali, kiše je napretek. Zato se na krovovima nalaze cevi za sakupljanje kišnice koja se zatim koristi za čišćenje toaleta. Tako se u proseku sakuplja skoro tri miliona litara kišnice godišnje.

Kantina u UN City

Energetska efikasnost postiže se i senzorima. Zaposleni koji dolaze na posao u 1 ujutru, kada treba razgovarati sa kolegama iz drugih vremenskih zona, ne ulaze u potpuno osvetljen objekat. Svetlo će ih pratiti samo u delovima kojima prolaze.

– Mislilo se i na otpad od hrane. Porcije su veoma male kako bi se ovaj otpad smanjio, ali ipak ga ima. Zato u podrumu imamo kante za sakupljanje organskog otpada. Nemamo dovoljno prostora da pravimo biogas, ali imamo kompaniju koja uzima sav otpad od nas i pretvara ga u biogas – pojašnjava Najam.

U kompleksu radi 2.000 ljudi

Zaposleni se ohrabruju da na posao dolaze biciklom. Na raspolaganju im je 680 parking mesta za bicikle, kao i 15 tuš kabina da se osveže nakon vožnje.

Za kraj, na pitanje kako je raditi u UN gradu, Najam kaže:

– Prelepo. Imamo doktore, teretanu, kantinu. Ne spavamo ovde, ali imamo samodovoljan grad.

Baš ono što i Nordhavn planira da postane jednog dana.

Foto: Marija Dedić

Napomena: Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.