Koje su šanse, a koje prepreke za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji? Zašto su investitori u vetroelektrane uglavnom stranci? Zašto Srbija i dalje nema nijednu solarnu elektranu priključenu na prenosni sistem električne energije? Da li ćemo do 2030. imati 1730 MW solarne enegije?

Ovo su samo neke od tema o kojima u prvoj epizodi EkoTok podkasta razgovaraju menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije Danijela Isailović i autorka podkasta Marija Dedić.

U Vojvodini više nema prostora za vetroelektrane

Isailović je ukazala na podatke Agencije za energetiku prema kojima smo 2023. godine, zahvaljujući hidrocentralama, dobijali čak 38,1% dobijali električne energije iz obnovljivih izvora.

– I to je jedan impozantan procenat, čak i za većinu evropskih zemalja. Tu smo odlični. Drugi problem je što je realizacija modernih obnovljivih izvora energije, vetroelektrana i solarnih parkova krenula dosta kasno i ne ide dinamikom i ritmom kojim bi trebalo – ističe Isailović.

Ona napominje da imamo više od 600 MW vetroelektrana na mreži, kao i nešto više od 160 MW solarnih elektrana povezanih na distributivni sistem električne energije i 100 MW prozjumera.

– Očekujemo do kraja godine da se neki vetroparkovi, poput vetroelektrane Kostolac, koji EPS gradi, priključe na mrežu, kao i još neke manje solarne elektrane – poručuje menadžerka Udruženja OIE Srbija.

Isailović je istakla da prostora u Vojvodini za gradnju novih vetroelektrana gotovo da nema, ako se posmatraju zauzeće u planskim osnovama, zahtevi za priključenje na mrežu, izrađene studije, izdati uslovi priključenja, odobreni planski osnovi.

Ipak, kako kaže, dobra vest je što je regulativa koja je usvojena prošle godine donela izvesna ograničenja.

– Odobrenje za priključenje nije večno i investitori imaju određeni broj godina da izgrade vetroelektrane ili solarne parkove ili u suprotnom će izgubiti mesto na mreži, pa će neki drugi investitor doći i dobiti tu mogućnost. Tako da, ako sada ne postoji, moguće da će za pet godina postojati mesto na mreži, a videćemo kako ćemo sa brojnim planskim osnovima koji su od strane lokalnih samouprava ili pokrajinskih institucija usvojeni – napominje Isailović.

Ona poručuje da je zelena energija najjeftinija, da 80-90% mladih podržava energetsku tranziciju, kao i da su žene koje rade u OIE sektoru zadovoljnije od zaposlenih u tradicionalnoj energetici.

Konferencija OIE SRBIJA 2025 – Šta ugrožava OIE projekte

Na predstojećoj konferenciji OIE SRBIJA 2025 koja se održava 17. i 18. septembra u Vrdniku pričaće se i o problemima koji muče OIE sektor u Srbiji, najavljuje sagovornica EkoTok podkasta.

– Ova konferencija, ma koliko delovalo da je ista, mislim da neće biti ista i da nam se sektor nalazi na jednoj prekretnici i da će se pričati o problemima. Ne znam koliko će biti spremni investitori da to za govornicom govore, o ovim problemima koji ih muče, koji ugrožavaju projekte, o dozvolama koje stoje izvesno vreme, koje se ne dobijaju, ali sigurna sam da će međusobno, na marginama, iza kulisa mnogo o tome diskutovati – otkriva Isailović.

Na pitanje gde vidi OIE sektor u Srbiji za 10 godina, menadžerka Udruženja OIE Srbija kaže:

– Možda bih pre nekoliko meseci, godinu dana, rekla da ga vidim u „piku“ energetske tranzicije gde je zelena energija dominantna, gde je ovo što mi radimo neka rutinska dnevna stvar. Međutim, određene okolnosti i izazovi sa kojima se suočavamo ne daju mi mogućnost da vidim gde ćemo biti za 10 godina. Ja se nadam da ćemo ostati na pravcu energetske tranzicije, da ćemo ostvariti više od 45% ili 50% električne energije iz obnovljivih izvora energije, da ćemo imati prisutan broj i domaćih i stranih investitora u OIE sektor, da neće biti povlašćenih i diskriminisanih – zaključuje Isailović.

EkoTok – Ekološke teme na razumljiv način

Autorka EkoTok podkasta Marija Dedić ističe da će se podkast baviti zelenom tranzicijom, cirkularnom ekonomijom, održivim životom – na jasan i razumljiv način, pokušavajući da važne ekološke teme približi svima.

– Pozivaćemo na odgovornost velike zagađivače, ukazivaćemo na propuste sistema, pohvaliti dobre primere. Pratite nas ako vas zanimaju ekološke teme, ali i ako samo želite da više saznate o svetu koji nas okružuje. Nećemo promeniti svet, ali ćemo, korak po korak, napraviti slagalicu koja pokazuje kako svet može biti bolji – ističe Dedić.