Kada su volonteri pod stresom uronili u 360° virtuelnu šumu, uz prizore, zvuke i mirise, njihovo raspoloženje se popravilo, kratkoročno pamćenje izoštrilo, a osećaj povezanosti s prirodom produbio, posebno kada su bila angažovana sva tri čula.
Multisenzorna u poređenju sa jednosenzornim iskustvima prirode u virtuelnoj realnosti povećava osećaj blagostanja i povezanosti s prirodom, pokazuje studija Instituta Maks Plank za razvoj ljudskih potencijala, prenosi Science Daily.
Istraživači predlažu da ovakva multisenzorna VR „kupanja u šumi“ mogu oplemeniti klinike, čekaonice i zbijene gradske prostore, nudeći snažan mentalni predah tamo gde je prava zelena površina oskudna.
Kupanje u šumi
U Japanu se Shinrin Yoku ili kupanje u šumi već koristi u terapeutske svrhe, na primer za snižavanje krvnog pritiska i nivoa stresa. Istraživači su u ovoj studiji želeli da utvrde da li „kupanje u šumi“, svesno uranjanje u prirodu, može biti delotvorno i kada se sprovodi virtuelno, i da li je pozitivni efekat jači kada se istovremeno angažuje više čula.
Za ovaj projekat snimljen je visokokvalitetni 360° VR video u najvećoj evropskoj šumi Daglasove jele, u rezervatu prirode Zonenberg kod Parhima, sa originalnim zvukovima i mirisom etarskih ulja Daglasove jele.
Učesnici su virtuelni šumski ambijent doživljavali ili kao potpuno senzorno iskustvo (slika, zvuk i miris) ili u smanjenoj formi, gde su stimulansi delovali na samo jedno čulo — vizuelno, auditivno ili olfaktorno.
Nema zamene za pravu prirodu
Više od 130 učesnika prvo je stavljeno u akutno stresnu situaciju pomoću slika koje izazivaju stres. Zatim su, opremljeni VR naočarima, doživeli jednu od četiri varijante virtuelnog „kupanja u šumi“.
Rezultati pokazuju da kombinacija sva tri čula dovodi do znatno većeg poboljšanja raspoloženja i jačeg osećaja povezanosti s prirodom, u poređenju s pojedinačnim senzornim stimulansima.
Pored pozitivnog uticaja na raspoloženje, primećena su i ograničena poboljšanja radne memorije, kognitivne funkcije koja nam omogućava da kratkoročno skladištimo, obrađujemo i prizivamo informacije.
Ipak, istraživači napominju da su efekti specifični za određene oblasti i da još uvek ne mogu da se smatraju univerzalno važećim. Potrebne su dodatne studije sa većim uzorcima kako bi se rezultati potvrdili i bolje razumele mehanizmi koji stoje iza obnavljajućeg dejstva virtuelnih prirodnih iskustava.
– Već sada možemo da kažemo da digitalna prirodna iskustva zaista mogu da izazovu emotivni efekat, čak i ako ne mogu da zamene pravu prirodu – izjavila je Leonie Askone, glavna autorka studije.
Poseban potencijal za primenu vidi se u kliničkim, urbanim i drugim sredinama s ograničenim pristupom prirodi.
