Jedan pogled na baku koja hekla dok gleda televiziju bio je presudan da student Miloš Todorović osnuje Knitomaniju – brend koji je svojom originalnošću oduševio Privrednu komoru Srbije, Fondaciju Novaka Đokovića i mnogobrojne ekološki osvešćene pojedince. Projekat spaja ekološku korist i socijalno preduzetništvo jer angažuje starije osobe da heklaju proizvode od plastičnih kesa.
Rančevi i torbe, ali i privesci, podmetači za čaše i ukrasi za jelke nastaju u radionici Knitomanije zahvaljujući spretnim rukama pletilja. Do aprila, kada je KNIToMANIA proslavila dve godine postojanja, iz prirode su uklonili 9.000 plastičnih kesa, a 8 starijih osoba je imalo prilike da dodatno zaradi od kuće, baveći se svojim hobijem, pletenjem.
Podrška PKS i Fondacije Novak Đoković
U razgovoru za Centar za promociju cirkularne ekonomije, osnivač Miloš Todorović otkriva da je heklanje plastičnih kesa u tradiciji njegove porodice još od prabake Milice koja je tu tehniku prenela na svoju ćerku Radu.
– Kad sam video baku kako sedi na trosedu, hekla i gleda televiziju, shvatio sam da mnogo starijih osoba ima neko znanje u rukama, ali da su jednostavno izašli iz biznisa kada su otišli u penziju. Uvideo sam da je potrebno samo dati im priliku da plasiraju te ručno rađene proizvode uz malu pomoć mladih koji mogu smisliti tržišno prihvatljive predmete. Tako je nastala KNIToMANIA kao brend – otkriva Miloš.
Priijatelji koji se bave fotografijom, dizajnom, ekonomijom pomagali su mu u početku. Stigla je ubrzo i podrška firmi, pa je nastala potreba da KNIToMANIA uključi još starijih osoba koje mogu da zarade dok sede kod kuće i iz hobija heklaju plastične kese. Samom Milošu novac nije ideja vodilja u ovom poslu. Ali podrška jeste važna.
Kada ih je na samom početku primetila i podržala Privredna komora Srbije, shvatili su da su na pravom putu. Usledile su saradnje sa drugim firmama, pa i sa Fondacijom Novaka Đokovića za koju su radili rančeve koji su bili poklon polaznicima programa Originalni lideri. Naš sagovornik ističe da su beskrajno zahvalni svim firmama sa kojima su sarađivali u izgradnji biznisa čiji cilj nije puko ostvarivanje profita.
– Za mene je najveći uspeh samo vremensko postojanje jedne ideje, koja je krenula od nule i sa dosta entuzijazma, ali i pomoći moje okoline, omogućivši tako nekome kome je potrebno da dodatno zaradi. Ja sam još uvek student i novac mi ne mora i ne sme biti na prvom mestu u ovom trenutku, već iskustvo i znanje koje stičem. Zato i mogu da kreiram biznis koji i nije baš po nekim današnjim najzastupljenijim preduzetničkim i tržišnim pravilima, ali koji opstaje i razvija se van standardne logike da je najbolji biznis onaj koji ostvaruje najveći profit. Ovo nije, niti će bilo kada biti brend koji je fokusiran na ostvarivanje profita i suvi razvoj, već na skretanje pažnje i davanje doprinosa u rešavanju određenih problema koji postoje oko nas, a ne tiču se samo nas – priča Miloš dodajući da proizvode uglavnom kupuju ženske osobe koje imaju svest o značaju podrške i o ekološkom pitanju.
Sa biorazgradivim kesama je nemoguće raditi
Naš sagovornik otkriva da je proces pletenja veoma zanimljiv – prvo se sakupljaju kese i zatim obrađuju kako bi se od njih napravilo klupko kojim se hekla. U ranac “ide” od 60 do 100 kesa u zavisnosti od veličine kesa, debljine sečenja i tehnike heklanja.
– Tehnika je ista kao i heklanje “običnih” materijala, ali je teže raditi sa kesama zbog krutosti materijala i veće klizavosti na iglicama. Proces oduzima dosta vremena, ali smo akcijom doniranja kesa i ostvarivanja popusta donacijom, uspeli da spustimo cenu na simboličnu u odnosu na ručni rad i time omogućili veći protok proizvoda. Što se tiče kesa, sa “biorazgradivim” je sada nemoguće raditi jer su loše za heklanje, ali one sa pijaca i tanje kese koje se ne tretiraju kao “biorazgradive” i koje su najveći zagađivači, i dalje su najbolje za pletenje – otkriva Miloš.
Uprkos tome što u radu koriste kese koje bi inače završile u prirodi, Miloš ističe da oni ne rešavaju problem plastičnih kesa, već doprinose promeni perspektive i svesti ljudi. Primećuje da im se mnogi javljaju da doniraju kese jer misle da će time uraditi nešto korisno i namiriti svoju savest. A to, ističe, nije rešenje. Takođe, naš sagovornik smatra da bi stručnjaci trebalo da daju svoj stav o tome kakve su kese koje se u ovom trenutku karakterišu kao “biorazgradive”.
– Postoji pitanje zašto rešavamo problem zagađenja kesama, samom promenom kesa, a ne promenom kulture korišćenja kesa, pružajući zajednici dobru i povoljnu alternativu. Tako da, iz određene perspektive, može da se zaključi i da trenutno nema dovoljno ohrabrenih i uključenih kreativnih i inovativnih pojedinaca i ideja koje bi promenile našu kulturu, ali to je problem nedovoljno razvijene oblasti gde ljudi nisu jasno uočili lične i društvene koristi koje bi bile inicijator za razvoj njihovih ideja – naglašava Miloš.
Lekcije iz zelenog preduzetništva
Naš sagovornik kaže da nije zanemarljiv broj malih brendova apcikliranih proizvoda, ali ističe da je potrebno ujediniti te ideje, a ne da se svako zalaže za slične ideje samostalno. Ulogu države vidi u domenu obezbeđivanja većeg protoka informacija za one koji su u oblasti cirkularne ekonomije, ali i motivisanja drugih da se time bave. Ipak, smatra da država ne igra ključnu ulogu za napredak, već svi oni koji se bave ovom oblašću. Sakupljanje informacija je prva lekcija koju bi podelio sa svima koji se tek upuštaju u zeleno preduzetništvo.
– Čini mi se da ljudi dosta greše jer danas sakupljaju informacije koje su im odmah potrebne i isključeni su kada se radi o nečemu što bi im sutra bilo od koristi, pa kad dođe novi problem, kreću sa ponovnom borbom od nule. Kao posledica ovakvog delanja, odustaju i preorijentišu se na nešto što se danas u društvu označava kao “lakši posao”, odnosno odlaze da rade na tradicionalnim radnim mestima pretežno kod drugih. Kada govorimo o pojedinačnim preprekama, čini mi se da ne postoji šablon prepreka, ali svakako ja sam uvek tu, i KNIToMANIA je tu, da bilo kome pomogne, posavetuje ili pruži podršku za dalji rad. Hajde da stvorimo zajednicu koja je senzitivna na one kojima je pomoć potrebna – poručuje Miloš.
Budućnost Knitomanije Miloš vidi u istom pravcu – moguće je da se ideja proširi na druge materijale koji zagađuju, a od kojih starije osobe mogu da na kreativan način izrađuju proizvode. Kako kaže, dobro bi bilo spojiti se sa umetnicima koji bi osmišljavanjem nekog originalnog proizvoda od reciklažnog materijala dali snagu i težinu novom proizvodu da bude prepoznat na tržištu. Uloga zajednice je, takođe, veoma važna.
– Koncept Knitomanije je zasnovan tako da bude samoodrživ, te ako bude zainteresovanih i tržišne potrebe, mi ćemo postojati. Ako ne postoji razumevanje i podrška zajednice da te proizvode plasiramo, onda to znači da zajednici nije potrebna KNIToMANIA – poručuje Miloš.
Foto: Miloš Todorović