Zamislite da planeta može da nas tuži za sve što smo joj uradili. Šta mislite – ko bi dobio spor?

Priroda je subjekt sa pravima, a ne samo objekat eksploatacije raznih industrija – poruka je važne studije Univerziteta u Vermontu. Slučaj Llurimagua, spor oko rudarske koncesije u Ekvadoru, ilustruje ovaj pristup i pruža jedinstvenu priliku da se preispita upravljanje Zemljinim sistemom, prenosi Science Daily.

Naučnici sa Instituta za agroekologiju Univerziteta u Vermontu, zajedno sa međunarodnim koautorima, objavili su rad „Žabe, koalicije i rudarstvo: Transformativni uvidi za planetarno zdravlje i pravo Zemljinog sistema iz borbe Ekvadora za sprovođenje prava prirode“ koji prikazuje uspehe Ekvadora u pravnoj borbi za „Prava prirode“.

Kako su žabe pobedile rudarskog giganta

Na prvi pogled, ekvadorske žabe ne deluju kao superheroji, ali su ove male šarene amfibije izvojevale pobedu protiv rudarskog giganta. Kao i svi superheroji, imale su podršku saveznika – članova zajednice Junin, biologa, pravnika i drugih boraca koji su u ime Prirode tužili kako bi zaustavili rudarske aktivnosti.

Žaba otpora – Rana Cohete Resistencia – dobila je ime od stanovnika Intaga, kao simbol kolektivne borbe za odbranu teritorije.

Za razliku od konvencionalnih zakona o zaštiti životne sredine, koji se fokusiraju na regulisanje ljudskih aktivnosti kroz dozvole i ograničenja, zakoni o pravima prirode imaju za cilj očuvanje celokupnih ekosistema. Zbog toga, ugrožene vrste žaba i ljudske zajednice mogu biti ravnopravne strane u pravnim sporovima.

Priroda je entitet sa sopstvenim pravima

Ustavno priznavanje prava prirode u Ekvadoru 2008. godine predstavlja prekretnicu u pravu i filozofiji prava: priroda se u ustavu definiše kao entitet sa sopstvenim pravima.

Ljudska bića su deo ekoloških procesa i naglašava se briga, odgovornost i ravnoteža u suživotu svih živih bića. Ovakav pristup razvio je novu pravnu strategiju koja je poslužila kao inspiracija i za mnoge slične slučajeve širom sveta.

Do danas, kontinuirani napori zajednica i pravnih timova uspešno su zaustavili tri velika rudarska projekta u Intagu, a prava prirode su potvrđena u više značajnih presuda širom Ekvadora.

Otpor rudarstvu u dolini Intag, regionu izuzetne biodiverzitetske vrednosti, pokazuje snagu lokalnih zajednica i međunarodne solidarnosti u borbi za planetarnu pravdu i pravednu tranziciju.

Žabe postale pokazatelji zdravlja planete

Ekvador je deveta najraznovrsnija zemlja sveta po broju vrsta: sa oko 16.500 – 20.000 vrsta vaskularnih biljaka, 465 vrsta sisara i 690 vrsta vodozemaca. Vodozemci su posebno osetljivi na zagađenja i stoga ključni pokazatelji ekološkog zdravlja, pa su žabe postale simbolički i stvarni pokazatelji zdravlja planete.

Andrea Terán, ekvadorska biološkinja i koautorka studije, smatra da je upravo pristup Prava prirode omogućio ovaj uspeh.

– Prevođenje ustavnih prava prirode u konkretne mere zaštite predstavlja snažno oruđe u sprečavanju izumiranja vrsta u regionima ugroženim rudarstvom. Većina rudarskih koncesija koncentrisana je u Andima, koji su i područja velike raznovrsnosti žaba. Imati pravni mehanizam zaustavljanja takvog ekonomskog modela otvara prostor za alternativne odnose s prirodom i održive ekonomske modele koji podržavaju život na duže staze.

Dr Mario Moncayo, član pravnog tima koji je zastupao prirodu u slučaju Llurimagua, ističe da praktična primena prava prirode dokazuje da ta prava nisu simbolična već konkretna i primenljiva.

– Njihovo priznanje omogućava i pojedincima i zajednicama da ih direktno koriste i tako stvaraju presedane u zaštiti prirode.

Carlos Varela Arias, profesor ustavnog prava i koautor, dodaje da ovaj pravni okvir otvara vrata za stvaranje novih strategija i globalnih mehanizama upravljanja koji bi ljudske sisteme uskladili s prirodnim, omogućavajući nam opstanak i miran suživot sa prirodnom sredinom.

Bolivija je donela Zakon o Majci Zemlji

Studija identifikuje tri ključna principa uspešnih zakona o pravima prirode:

• Prirodi se priznaje intrinzična vrednost, nezavisno od koristi za ljude.

• Prava prirode služe kao orijentir pri donošenju zakona, politika i sudskih odluka.

• Zaštita prirode postaje obavezujuća i za državu i za građane.

U zaključku, rad predlaže konkretne korake za širenje pravnog okvira prava prirode i reforme u zakonodavstvu i upravljanju. Inspiraciju su već našli brojni primeri u svetu:

Bolivija je donela Zakon o Majci Zemlji.

Novi Zeland je dao pravni status reci Whanganui i oblasti Te Urewera.

U Kanadi, prava prirode su prepoznata u slučajevima kao što je borba naroda Grassy Narrows za svoja zemljišta.

Slični slučajevi se beleže i u Meksiku, Indiji, SAD-u, Čileu, Argentini i Brazilu.

Priroda je živo biće dostojno brige

Sporazum iz Eskazua (2020), koji je potpisalo 23 zemlje Latinske Amerike, predstavlja ključni instrument za unapređenje ekološke pravde. Iako je stupio na snagu u aprilu 2021, nasilje nad borcima za prirodu i dalje traje – tokom 2023. ubijeno je 2.100 aktivista, a čak 70% tih ubistava dogodilo se u samo četiri latinoameričke zemlje (Global Witness, 2024).

Glavni autor i istraživač sa Univerziteta u Vermontu, dr Carlos Andres Gallegos-Riofrío, kaže da je najvažnija lekcija iz slučaja Llurimagua da postoje stvarne alternative za upravljanje planetom.

– Da bi bile zaista transformativne, te alternative zahtevaju aktivno učešće društva. Samo tada one mogu postati ključni alati za zaustavljanje štetnih aktivnosti po ljude i prirodu, i sprečiti dalje prekoračenje bezbednih granica planete.

Dr Amaya Carrasco Torrontegui, viši autor i takođe saradnica Univerziteta u Vermontu, zaključuje da prava prirode predstavljaju snažnu i inspirativnu ideju koja je krenula iz Ekvadora.

– Ona nas podstiču da prirodu posmatramo ne samo kao resurs, već kao živo biće dostojno brige, oslanjajući se na mudrost starosedelačkih naroda i koncept Pachamame, odnosno Majke Zemlje.