Bacanje hrane ogroman je problem u čitavom razvijenom svetu. Put ka rešavanju mogao bi biti u novim tehnologijama. Aplikacija “Too Good To Go” (Dovoljno dobro za isporuku) smanjuje bacanje hrane iz samousluga i restorana tako što im omogućuje da s popustom prodaju višak hrane koji bi im propao, piše američki tehnološki sajt CNET.

Ta aplikacija sa skoro 22 miliona korisnika, širom Evrope dnevno spase 100.000 obroka. Tako se smanjuje količina otpada od hrane iz samousluga i restorana i, s druge strane, omogućava milionima ljudi da dođu do obroka po sniženim cenama.

Aplikacija je pokrenuta 2016. u Kopenhagenu, koristi se u 13 zemalja, a plan kompanije da se ove godine proširi i na Švedsku i SAD, odložen je zbog pandemije koronavirusa.

Aplikacija funkcioniše tako što korisniku prikazuje sve prodavnice, restorane i pekare u njegovoj blizini, koje upravo imaju viška namirnica ili obroka. Te namirnice ili obroke korisnik može da kupi preko aplikacije za otprilike trećinu redovne cene i da ih preuzme istog dana kada se prodavnice i restorani zatvaraju.

Razlika između “Roka trajanja” i “Najbolje upotrebiti pre”

Osnivači aplikacije uspeli su da okupe 40.000 partnera, od velikih prodavnica do malih restorana, pekara i kafea. Svi oni plaćaju administrativnu naknadu od 39 evra godišnje i malu naknadu po svakom obroku prodatom na taj način.

Od marta, ta aplikacija u proseku dnevno ima 50.000 korisnika i plasira 100.000 obroka koji bi inače bili bačeni jer se ne mogu čuvati do sutradan ili se po propisima ne smeju čuvati.

Izvršna direktorka aplikacije Mete Like kaže da to pokazuje da je savremeno društvo neefikasno strukturisano, te otuda toliko bacanje hrane.

– “Too Good To Go” radi na stvaranju pokreta protiv bacanja hrane u industriji i obroka spremljenih za velike sisteme: kuhinje škola i vrtića, studentske menze, gde je mnogo viška koji svake večeri ode na deponije. Problem je mnogo širi od restorana i podavnica – kaže Like dodajući da pokušavaju da hrani vrate poštovanje.

Zato je njena kompanija saradjivala s nekim od najvećih proizvodjača hrane u Evropi na promeni označavanja datuma na proizvodima pošto svi ljudi ne znaju razliku izmedju oznaka “Rok trajanja” i “Najbolje upotrebiti pre” navedenog datuma.

Čak 20 odsto celokupnog kućnog otpada hrane, kaže Like, potiče od toga što ljudi ne razumeju tu drugu oznaku koja ne znači da je dana navedenog na etiketi hrana pokvarena i mora da se baci, već samo znači da ističe rok u kojem su kvalitet, ukus, tekstura najoptimalniji po specifikaciji i proceni proizvodjača.

– Planirali smo da s njima razjasnimo da to ‘Najbolje upotrebiti pre’ zapravo znači da bi taj proizvod tog dana trebalo pogledati, pomirisati i probati, pa proceniti šta učiniti s njim, a u tome nema nikakvog zdravstvenog rizika – objašnjava direktorka.

U SAD se godišnje baci 63 miliona tona hrane

Direktor Sektora za praćenje gubitka hrane i problema otpada u Svetskom fonda za prirodu (World Wildlife Fund) Pit Pirson kaže da je svest o hrani i otpadu posebno važna upravo sada, dok se svet bori s pandemijom koronavirusa.

Prema njegovim rečima, u SAD se godišnje, mahom iz maloprodaje i kuća, na deponije baci čak 63 miliona tona hrane, i to velikim delom savršeno dobre hrane.

– Stanje s hranom kao otpadom u SAD je jezivo. To je i ekonomski problem jer se eksploatišu resursi i poizvodi hrana koja se na kraju baci, a problem je i ekološki jer truljenje ogromne količine hrane na smetlištima zagadjuje i vazduh, i tlo, i vodu – kaže Pirson.

I u SAD je dostupno nekoliko aplikacija koje pokušavaju da smanje bacanje hrane na sličan način kao “Too Good To Go”, kaže direktorka programa za otpad od hrane pri Savetu za zaštitu prirodnih resursa Elizabet Balkan.

Većina američkih aplikacija međutim ima veoma mali domet: dve posluju samo u delovima Njujorka i Bostona, a jedna samo na Univerzitetu u Vašingtonu, gde povezuje gladne studente s preostalom hranom iz kafeterije, a na jesen bi trebalo da se proširi na još pet do 10 univerziteta.

Balkan napominje da je od pomoći tehnologija upravljanja zalihama, inventarisanjem i radom hladnjača, a novije, pespektivne ideje su pametne nalepnice i poboljšanja ambalaže.

– Pre svega, kao pojedinci imamo ogromnu moć da pokrećemo promene i postižemo značajna smanjenja otpada putem sitnih i jednostavnih promena svojih navika – zaključuje Balkan.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay