Navikli smo da merimo prtljag prilikom avio putovanja, ali da li biste pristali da i vi stanete na vagu pre prijavljivanja na let? Većina putnika nije naklonjena ovoj ideji, pokazuje istraživanje Univerziteta Nju Hempšir o percepciji javnosti o kontroverznim tarifnim politikama. Ali neki bi bili otvoreni za ovu mogućnost – naročito ako se poklapa sa njihovim interesovanjem za zaštitu životne sredine, prenosi Science Daily.
– Želeli smo da istražimo kako avio-saobraćaj može postati održiviji, posebno u vezi sa težinom koju nosimo – i sopstvenom težinom i prtljaga koji često putuje tamo i nazad. Pitali smo se da li bi smanjenje ukupne težine moglo doprineti ekološki prihvatljivijem letenju i zapitali se da li bi putnici prihvatili cene koje to odražavaju – rekao je Markus Šukert, profesor menadžmenta u ugostiteljstvu.
U studiji, nedavno objavljenoj u časopisu Transportation Research Part A: Policy and Practice, istraživači su anketirali više od 1.000 putnika iz SAD kako bi procenili njihov stav o tri potencijalne tarifne politike koje bi omogućile održivije letenje.
Što je avion teži, to više mlaznog goriva sagoreva i proizvodi više ugljen-dioksida, pa su osmislili tri pristupa: standardnu politiku u kojoj svi putnici plaćaju jedinstvenu cenu; politiku praga gde putnici koji premašuju određenu težinu plaćaju dodatne naknade; i politiku zasnovanu na jedinici telesne težine, gde se cena avio-karte izračunava na osnovu kombinovane težine tela i prtljaga.
Mlađi i bogatiji skloniji tarifama zasnovanim na težini
Standardna politika je bila najprihvaćenija opcija u svim demografskim grupama, pri čemu je više od polovine ispitanika ocenilo da je to najetičnija opcija. Gotovo 60% učesnika izrazilo je zabrinutost zbog politika zasnovanih na težini, navodeći moguće probleme s pravednošću i rizik od diskriminacije, naročito u vezi s faktorima poput ishrane, prihoda i pristupačnosti, koji često utiču na telesnu težinu.
Oni koji su bili skloniji politikama zasnovanim na težini uglavnom su bili mlađi – putnici uzrasta od 18 do 35 godina prihvatali su ovu ideju gotovo 20% češće od onih starijih od 66 godina.
Pored toga, putnici s višim prihodima ili statusom čestih letača bili su 25% skloniji podršci ovim politikama u poređenju s onima s nižim prihodima ili koji ne putuju često.
Etička pitanja
Ideja cena zasnovanih na težini dotiče ključne brige avio-kompanija – posebno ravnotežu između uticaja na životnu sredinu i privatnosti korisnika. Ovaj koncept može biti polarizujući i još nije dobio podršku većine avio-kompanija zbog etičkih pitanja.
Istraživači ističu da studija nije zamišljena kao podrška ovakvim politikama, već kako bi se razmotrilo da li ideja može smanjiti emisije i omogućiti održiviji avio-saobraćaj – i da li bi putnici prihvatili te promene.
– O ovoj temi se decenijama raspravlja, ali iznenađujuće malo istraživanja je sprovedeno. Neke avio-kompanije su probale ili razmatrale politike zasnovane na težini, ali glavni kamen spoticanja ostaju etička pitanja, koja otežavaju čak i diskusiju. Ali ako težimo ka održivijem avio-saobraćaju, trebalo bi da otvoreno razgovaramo o tome. To je suština istraživanja – da razmotrimo sve – rekao je Šukert.
Istraživači kažu da bi buduće studije mogle istražiti alternativne načine za podsticanje lakšeg prtljaga ili nove pristupe održivosti koji izbegavaju diskriminaciju i podržavaju i ekološku i društvenu odgovornost.
