Američki naučnici traže način da hemijski recikliraju PVC, plastiku koju niko ne reciklira

Naučnici sa Univerziteta u Mičigenu traže način da hemijski recikliraju PVC plastiku. Iako se tehnički PVC može reciklirati, reč je o najmanje recikliranoj plastici koja se reciklira u procentu manjem od 1%.

Autorka studije o hemijskom recikliranju PVC plastike koja je objavljena u magazinu Prirodna hemija, Danijel Fanjani, podseća da je PVC vrsta plastike kojom niko ne želi da se bavi.

– Ona sadrži dosta plastifikatora koji zagađuju sve u toku reciklaže i obično su veoma toksični. Takođe, veoma brzo oslobađa hidrohlornu kiselinu – kaže Danijel Fanjani.

Naučnici objašnjavaju da se plastika uglavnom reciklira topljenjem u procesu mehaničke reciklaže čime se dobija manje kvalitetan materijal. Ali kada se PVC zagreva, brzo se ispušta jedna od glavnih komponenti, a to su plastifikatori, pored hidrohlorne kiseline.

Ovi toksični plastifikatori zatim mogu da dođu do druge plastike u reciklažnom toku, dok kiselina može da izazove koroziju opreme za recikliranje, pa i hemijske opekotine radnicima. Poznat je i uticaj plastifikatora na endokrini sistem, što znači da mogu uticati na hormone ljudi i drugih sisara.

Reciklaža bez zagrevanja

Zato su se naučnici okrenuli elektrohemiji kako bi pronašli način da recikliraju PVC bez zagrevanja. Otkrili su da plastifikatori koji predstavljaju ogroman izazov u tradicionalnom vidu recikliranja zapravo poboljšavaju efikasnost elektrohemijske metode. Rešen je i problem hidrohlorne kiseline koja se i dalje oslobađa, ali po mnogo sporijoj, kontrolisanoj stopi.

Kiselina se takođe može koristiti kasnije od strane drugih industrija kao reagens u hemijskim procesima. Dodatne hemijske komponente PVC takođe mogu biti iskorišćene, a naučnici traže načine da iskoriste i druge materijale.

Ideja naučnika je da pronađu način da hemijski recikliraju različite tipove plastike i da je razbiju u delove koji neće biti lošijeg kvaliteta i koji se mogu iskoristiti u drugim industrijama.

– Neuspeh je čovečanstva da je napravilo ovako neverovatne materijale koji su poboljšali naše živote na toliko nivoa, a istovremeno smo toliko kratkovidi da nismo razmišljali o tome šta da radimo sa otpadom – kaže glavna istraživačica, profesorka hemije En Meknil i dodaje da se samo nekoliko tipova plastike reciklira, ali u manje kvalitetne materijale: – Naše flaše za piće nikada više ne postaju flaše za piće, već tekstil ili klupa u parku koji na kraju završe na deponiji.

Inače, procenjuje se da se godišnje proizvede 40 miliona tona PVC. Ova plastika se koristi u raznim oblastima, od medicinske opreme, do građevinskih materijala kao što su okviri za prozore, podovi, a može se pronaći i u zavesama za tuš, šatorima, odeći.