Evropa bi do 2050. godine iz otpada mogla da pokrije čak 56% svojih potreba za kritičnim sirovinama, pokazuje završni izveštaj projekta FutuRaM (Future Availability of Secondary Raw Materials), koji je prvi put mapirao takozvani „urbani rudnik“ – zalihe metala i minerala sadržane u odbačenim proizvodima, industrijskom otpadu i srušenoj infrastrukturi.

Istraživanje, finansirano iz programa EU Horizon Europe, obuhvatilo je 42 kritična elementa u sedam tokova otpada, uključujući elektronski otpad, baterije, vozila na kraju životnog veka, građevinski otpad, industrijsku šljaku i pepeo, rudarski otpad i rashodovane vetroturbine.

Prema rezultatima, Evropa bi do sredine veka mogla da oporavlja između 4,1 i 5,7 miliona tona kritičnih sirovina godišnje.

To bi omogućilo zamenu do 33% primarnih sirovina u scenariju bez dodatnih promena, 47% uz unapređene sisteme oporavka i čak 56% u scenariju cirkularne ekonomije.

Podaci pokazuju da je 2022. godine na tržište EU27+4 plasirano 5,2 miliona tona kritičnih sirovina ugrađenih u proizvode, dok je u otpadu završilo 2,1 milion tona, a oporavljeno svega 1,4 miliona tona.

Time je ukazano na veliki jaz između potrošnje i reciklaže.

Litijum, kobalt, nikl

Posebno veliki potencijal postoji kod materijala ključnih za energetsku tranziciju.

Do 2050. godine oporavak litijuma mogao bi da poraste sa manje od 1.000 tona godišnje na 30.000-52.000 tona, kobalta sa oko 1.000 na 25.000-40.000 tona, a nikla sa 4.000 na više od 103.000-171.000 tona godišnje.

Rast se očekuje usled sve većih količina istrošenih baterija iz električnih vozila i sistema za skladištenje energije.

Izveštaj navodi da se danas mnogi strateški važni materijali, poput litijuma, kobalta i retkih zemnih elemenata, gube tokom sakupljanja i obrade otpada.

Nasuprot tome, platina i rodijum već imaju stope oporavka veće od 80%, zahvaljujući razvijenim sistemima prikupljanja i prerade.

Koristi za klimu

Pored doprinosa sigurnosti snabdevanja, reciklaža kritičnih sirovina mogla bi da donese i značajne klimatske koristi.

Procene pokazuju da bi do 2050. godine izbegnute emisije mogle da dostignu između 81 i 273 miliona tona CO₂ ekvivalenta godišnje, što je uporedivo sa ukupnim godišnjim emisijama Španije.

Elektronski otpad i dalje završava van zvaničnih sistema reciklaže

Autori studije upozoravaju da veliki deo elektronskog otpada i baterija i dalje završava van zvaničnih sistema reciklaže. Gotovo polovina elektronskog otpada u Evropi obrađuje se izvan usklađenih reciklažnih tokova, dok se značajne količine baterija i vozila izvoze ili ne ulaze u formalne sisteme tretmana.

Kako bi se potencijal „urbanog rudnika“ iskoristio, istraživači preporučuju ulaganja u infrastrukturu za reciklažu, napredne tehnologije prerade, bolje sisteme praćenja tokova otpada i jaču kontrolu nelegalnog izvoza vrednih sekundarnih sirovina.

Prema oceni autora, otpad u Evropi već danas predstavlja značajan izvor kritičnih sirovina, a njegovo efikasnije iskorišćavanje moglo bi da smanji zavisnost kontinenta od uvoza iz Kine, Australije, Demokratske Republike Kongo i drugih zemalja koje trenutno dominiraju globalnim snabdevanjem ovim materijalima.