Iza nas je godina velikih protesta studenata koji su nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu započeli blokade fakulteta i tokom cele 2025. organizovali masovne proteste u celoj Srbiji.

Ostali događaji, pa tako i ekološki, bili su u drugom planu. Ipak, dešavale su se važne stvari i na ekološkom planu, poput privremenog pauziranja projekta Jadar.

Godinu su, kad je reč o ekologiji, obeležila i najavljena najveća ulaganja u životnu sredinu, ali i niz manjih ekoloških protesta. Usvojena su tri važna zakona – Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

U nastavku izdvajamo šest najznačajnijih ekoloških događaja koji su obeležili 2025.

Rio Tinto na čekanju

Nakon višegodišnjih protesta građana Srbije protiv Rio Tinta, kompanija je u novembru potvrdila da projekat „Jadar” ulazi u fazu „nege i održavanja“.  Iz kompanije su objasnili da ova odluka znači ulazak u fazu sveobuhvatne procene troškova i resursa u okviru projekta.

U ovaj projekat do sada, kako navode, uložili su preko 700 miliona dolara, a vrednost celokupnog projekta se procenjuje na oko tri milijarde dolara.

Dok su jedni ovu vest doživeli kao pobedu aktivista, drugi ističu da se ne treba prerano radovati, jer nije reč o povlačenju, već samo pauziranju projekta.

Najveća ulaganja u zaštitu životne sredine u 2026. godini

Zakonom o budžetu Republike Srbije, za Ministarstvo zaštite životne sredine u 2026. godini izdvojena su najveća sredstva do sada u iznosu od 25,6 milijardi dinara.

To je oko dve milijarde više nego prethodne godine i pet puta veći iznos u odnosu na 2020. godinu kada je za ovu oblast bilo opredeljeno tek nešto više od pet milijardi dinara, istaklo je Ministarstvo.

Prema najavama Ministarstva, u 2026. radiće se na projektima izgradnje modernih regionalnih centara za upravljanje otpadom, kao i nedostajuće kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Deo novca opredeljen je za zamenu kotlova u toplanama i javnim ustanovama, zamenu individualnih ložišta u domaćinstvima.

Za zatvaranje i sanaciju nesanitarnih deponija opredeljeno je 1,35 milijardi dinara, dok je za čišćenje divljih deponija i obezbeđivanje video nadzora opredeljeno 200 miliona dinara.

Novac će, kako se navodi, biti usmeren i u nove mere za čistiji vazduh, kao i u održavanje i unapređenje stanja zaštićenih područja od nacionalnog interesa.

Vazduh nas ubija – Šta donosi Zakon o zaštiti vazduha

I ove godine, Srbija je beležila neslavne rekorde kad je reč o zagađenju vazduha. U junu je usvojen novi Zakon o zaštiti vazduha, kojim je, kako je navelo Ministarstvo zaštite životne sredine, proširena i pooštrena kaznena politika, precizirani rokovi u kojima nadležni organi moraju obavestiti javnost o rezultatima merenja zagađujućih materija, a detaljnije su regulisane obaveze i nadležnosti inspektora.

S druge strane, nevladine organizacije su kritikovale novi Zakon o zaštiti vazduha, ističući da ne otklanja suštinske uzroke zagađenja. Kako su istakli, novi zakon u Srbiji ne definiše dozvoljene vrednosti zagađujućih čestica, za razliku od EU.

Civilni sektor ukazuje i na odredbu da u slučaju ekoloških incidenata, poput požara na deponijama, nadležni organi imaju rok od pet dana da odluče da li će pokrenuti merenja posebne namene.

Ovo je sporno, kako kažu, jer znači da merenje može biti sprovedeno tek nakon što se eliminiše izvor zagađenja, kada su koncentracije zagađujućih materija već vraćene u dozvoljene granice.

Zakon o upravljanju otpadom

Kraj godine Srbija je dočekala sa novim Zakonom u upravljanju otpadom, koji je predstavljen kao temelj budućeg sistema upravljanja otpadom.

Među novinama su mogućnost uvoza neopasnog RFD-a, goriva dobijenog preradom otpada koje se može koristiti u energetske svrhe.

Uveden je otpad od hrane kao posebni tok otpada, a uspostavlja se obavezno planiranje upravljanja otpadom kod svih proizvođača otpada.

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte

Od 1. januara 2026. počinje primena Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Zakon je usvojen u sklopu usklađivanja sa evropskim klimatskim politikama, jer će od januara 2026. kompanije u EU plaćati taksu na robu koja je uvezena iz zemalja u kojima ne postoji uspostavljen sistem naplate za emisije ugljen-dioksida.

Zakon ima za cilj da uspostavi princip emiter/zagađivač plaća, čime se troškovi zagađenja uvode u privredne aktivnosti.

Porez se odnosi na postrojenja koja se bave sledećim delatnostima: proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, aluminijuma, električne energije.

Homolje – Protesti protiv rudnika

Mada nije bilo velikih ekoloških protesta, godinu je obeležio niz manjih, poput protesta protiv otvaranja rudnika zlata na Homoljskim planinama, koji planira kanadska kompanija Dundee.

Studija izvodljivosti pokazuje vrednost od 782 mil USD, uz prosečnu cenu zlata od 1.900 dolara po unci, zbog čega je rudnik Čoka Rakita dobio epitet zlatne koke regiona.

S druge strane, ekološke organizacije ističu da bi rudnik nepovratno uništio prirodu Homolja i sliv Mlave i Peka.

Foto: Marija Dedić