Hemijski tim sa Univerziteta u Kopenhagenu razvio je inovativnu tehnologiju koja plastični otpad pretvara u materijal za efikasno i održivo hvatanje ugljen-dioksida. Na taj način istovremeno se rešavaju dva globalna problema – zagađenje plastikom i klimatske promene.
Glavni sastojak nove tehnologije je PET plastika, najčešće korišćena vrsta plastike u ambalaži i tekstilu, koja nakon upotrebe često završava na deponijama ili u morima, gde se razgrađuje u mikroplastiku.
Umesto da ostane trajni zagađivač, PET se u laboratoriji razlaže i hemijski transformiše u novi materijal nazvan BAETA, sposoban da vezuje CO2 iz vazduha i industrijskih dimnih gasova, saopštio je Univerzitet u Kopenhagenu.
– Lepota ove metode je u tome što problem pretvaramo u rešenje – otpad postaje sirovina koja može da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte – objašnjava Margarita Poderyte, glavna autorka studije objavljene u časopisu Science Advances.
Koristi se plastični otpad niskog kvaliteta
Proces se zasniva na razlaganju plastike uz dodatak jedinjenja etilendiamina, poznatog po sposobnosti vezivanja CO2.
Dobijeni materijal ima praškastu strukturu koja se lako oblikuje u granule i može se koristiti u industrijskim postrojenjima: dimni gasovi prolaze kroz BAETA filtere, gde se CO2 zadržava.
Kada se materijal zasiti, gas se može otpustiti zagrevanjem, pa zatim skladištiti pod zemljom ili koristiti u tehnologijama kao što su Power2X postrojenja.
Kako se navodi, prednost ovog rešenja je što koristi plastični otpad niskog kvaliteta, koji se teško reciklira – obojen, pomešan ili već delimično razgrađen materijal. Time se ne ugrožava reciklaža, već se nadopunjuje.
– Naša ciljna grupa su plastike koje reciklažna industrija ne može da obradi. Na taj način sarađujemo, a ne takmičimo sa reciklažom – kaže Poderyte.
Otpornost materijala
Dodatna vrednost BAETA materijala je otpornost: efikasan je u širokom temperaturnom rasponu, od sobne do oko 150°C, što ga čini pogodnim za upotrebu na kraju industrijskih dimnjaka gde su gasovi vreli, navodi se.
Naučnici sada rade na privlačenju investicija kako bi tehnologiju preneli iz laboratorije u industrijska postrojenja i omogućili proizvodnju u tonama.
Ako uspeju, BAETA bi mogla da donese dvostruku korist: čišćenje okeana od plastike i smanjenje koncentracije CO2 u atmosferi.
