Za jedne Crni petak, za druge Dan bez kupovine (Buy Nothing Day). Dok jedni unezvereno krstare radnjama u potrazi za popustima, drugi, u znak protesta protiv konzumerizma, ne kupuju ništa.

Dan bez kupovine prvi put je obeležen u Vankuveru u septembru 1992. godine, kada je kanadski umetnik Ted Dave pozvao građane da razmisle o preteranoj potrošnji. Pet godina kasnije, u Severnoj Americi, Velikoj Britaniji, Finskoj i Švedskoj obeležavanje je pomereno na petak posle Dana zahvalnosti, koji se takođe slavi i kao Crni petak. U ostatku sveta, Dan bez kupovine se obeležava poslednje subote u novembru.  

Većina ovaj praznik slavi klasično, tako što tog dana ne kupuje ništa, čak ni namirnice. Neki su, ipak, kreativni, pa tumaraju kao zombiji praznog pogleda po tržnim centrima. Ako ih posetioci pitaju da li su dobro, počinju da im objašnjavaju važnost Dana bez kupovine. Ima i onih koji pozivaju posetioce šoping centara da makazama preseku kreditne kartice i tako prekinu spiralu dugova.

A ako prilikom obilaska tržnog centra ili neke radnje, zateknete dugačak red mušterija koje u kolicima nemaju nijedan proizvod, znajte da ste naleteli na poklonike Dana bez kupovine. Na ovaj dan, neki organizuju razmenu kaputa. Drugi odlaze korak dalje, pa tokom 24 sata ne voze automobil, ne koriste telefone, ne uključuju elektronske uređaje i svetla.