Organizacije civilnog društva, njih 156, uputilo je zajedničko pismo predsednici EK Ursuli fon der Lajen, evropskim komesarima i nacionalnim ministrima, pozivajući na hitan moratorijum na odobravanje i izgradnju novih postrojenja za spaljivanje otpada širom Evropske unije (EU).
Predvođena mrežom Zero Waste Europe (ZWE), ova koalicija poziva na:
- EU-široki moratorijum na nove spalionice otpada (R1 i D10);
- Strategije smanjenja postojeće kapaciteta spaljivanja;
- Povećana ulaganja u infrastrukturu cirkularne ekonomije, kao što su sistemi ponovne upotrebe, kompostiranje i tehnologije reciklaže.
Preventiva umesto spaljivanja otpada
Potpisnici upozoravaju da se EU već suočava sa značajnom krizom prekomernog kapaciteta u spaljivanju otpada, s postrojenjima koja mogu obraditi najmanje 60 miliona tona komunalnog otpada.
Širenje spaljivanja ugrozilo bi hijerarhiju otpada i ciljeve cirkularne ekonomije EU, jer bi države članice zaključalo u model upravljanja otpadom visokih emisija i linearne prirode, navodi se u saopštenju.
Pismo takođe podseća političare da se spaljivanje sve više prepoznaje kao klimatska obaveza. Nedavne studije ističu visoku ugljeničnu intenzivnost spaljivanja, koja često premašuje onu kod fosilnih izvora energije, zbog značajne količine plastike u preostalom otpadu.
Izgradnja novih spalionica danas bi obavezala Evropu na decenije nepotrebnih emisija gasova staklene bašte, direktno suprotnih ciljevima Zelenog dogovora EU i klimatske neutralnosti.
Zdravstvene posledice spalionica
Kako se navodi u saopštenju ovih organizacija, zajednice koje žive u blizini postojećih spalionica glasno ukazuju na zdravstvene posledice toksičnih emisija, uključujući postojane zagađivače kao što su dioksini, PFAS i teški metali. Ovi zagađivači povezani su sa rakom, poremećajima imunog sistema i razvojnim oštećenjima.
Janek Vähk, menadžer politike za nula zagađenja u ZWE, rekao je da je moratorijum neophodan prvi korak za zaštitu javnog zdravlja, smanjenje emisija i omogućavanje pravedne tranzicije ka ekonomiji bez otpada i cirkularnoj ekonomiji.
– S obzirom na prosečan životni vek spalionica, oko 5% kapaciteta može se svake godine već povući ili zatvoriti, što je realan put za postepeno smanjenje zavisnosti Evrope od ove zagađujuće tehnologije.
I Zero Waste Crna Gora protiv spaljivanja
Mreža Zero Waste Europe takođe poziva zemlje kandidata za EU da se suprotstave zastarelom modelu spaljivanja EU.
– Buduće države članice trebalo bi da budu ohrabrene da direktno ulažu u infrastrukturu cirkularne ekonomije, umesto u sisteme pretvaranja otpada u energiju, koji su sve više nekompatibilni sa klimatskim i politikama otpada EU – rekla je Vanja Cicmil, izvršna direktorka Zero Waste u Crnoj Gori.
Dorota Napierska, službenica u ZWE, dodala je da je moratorijum ključan da se zaustavi začarani krug.
– Bez obzira koliko su moderne i šta sagorevaju, spalionice otpada uvek proizvode i oslobađaju štetne hemikalije za životnu sredinu i zajednice. Neke od ovih hemikalija smatraju se „najgorima od najgorih“, i uprkos uveravanjima industrije, naučno je dokazano da su opasne – poručuje ona.
