Očekuje se da će Amerikanci ove sezone potrošiti 11,6 mlrd USD na Noć veštica, za kostime, slatkiše i dekoraciju. Ipak, uprkos toj cifri, većina Amerikanaca će potrošiti manje nego prošle godine.
Praznik slavi 72% Amerikanaca, a prosečna potrošnja po osobi ove godine je 104 USD, pokazuje istraživanje Nacionalne federacije za maloprodaju. Oko trećina potrošnje će otići na kostime za decu, odrasle i kućne ljubimce. Druga trećina biće potrošena na dekoracije poput ogromnih skeleta. Poslednja trećina odlazi na slatkiše, a mali deo, 0,5 mlrd USD, na čestitke.
Nacionalna federacija za maloprodaju navodi da 57% Amerikanaca troši pet dolara manje ove godine u poređenju s prošlom, što je i dalje 32% više nego 2019.
Još 2005. godine, Federacija je procenila da će praznik generisati samo 3,3 mlrd USD potrošnje. To znači da je potrošnja za Noć veštica dramatično porasla, otprilike tri i po puta, za samo dve decenije.
Promenile su se i navike potrošača u smislu da se sve ranije odlazi u praznični šoping. Veliki broj kupaca, 47%, počeo je da kupuje još pre oktobra, naspram 32% 2014. godine.
Baci se 35 miliona kostima
I u drugim zemljama potrošnja raste. Od 2013. godine procenjena potrošnja britanskih potrošača na proizvode za Noć veštica se učetvorostručila, pokazuju podaci Statiste. U 2024. godini potrošnja je procenjena na preko 775 mil GBP, što je skok u odnosu na 2022, ali pad u poređenju s visokom procenom iz 2023.
I dok potrošači kupuju strašne kostime, prave lampe od bundeva i pripremaju slatkiše za decu koja im pokucaju na vrata, ekološki aktivisti upozoravaju na hiper-konzumerizam koji dovodi do toga da većina proizvoda završi na deponijama.
Ekološke organizacije upozoravaju da otprilike 83% svih kostima koristi nereciklirajuću plastiku na bazi nafte, koja završava na deponijama i doprinosi ogromnoj količini tekstilnog otpada koji se generiše svake godine. Samo u SAD-u procenjuje se da se godišnje baci 35 miliona kostima za Noć veštica.
Osim toga, svake godine u SAD-u uzgaja se više od 900 miliona kilograma bundeva, od kojih polovina završi kao otpad na deponijama, prema podacima Ministarstva poljoprivrede.
Foto: Pixabay/Bany MM