Alpi, jedan od najpoznatijih planinskih sistema u Evropi, suočavaju se sa ubrzanim nestankom glečera, a naredna decenija mogla bi biti period njihovog najintenzivnijeg gubitka.

Prema novoj studiji međunarodnog tima naučnika predvođenog istraživačima sa ETH Ciriha, po prvi put je detaljno procenjeno koliko će glečera širom sveta opstati do kraja veka i kada će nestati – u zavisnosti od obima globalnog zagrevanja.

Studija, objavljena u časopisu Nature Climate Change, pokazuje da se Alpi ubrajaju među najugroženije regione na svetu.

Za Alpe je utvrđeno da bi, pri porastu temperature od +1,5 °C, do 2100. godine opstalo 12 odsto glečera (oko 430 od približno 3.000 koliko ih je bilo 2025. godine).

Pri zagrevanju od +2 °C preživelo bi oko 8 odsto, odnosno oko 270 glečera, dok bi pri +4 °C ostao svega 1 odsto – oko 20 glečera.

Vrhunac izumiranja glečera

Autori uvode pojam „vrhunac izumiranja glečera“ koji označava godinu kada godišnji broj nestalih glečera dostiže maksimum.

Pri porastu globalne temperature od +1,5 °C, kako je predviđeno Pariskim sporazumom, ovaj vrhunac bi nastupio oko 2041. godine, kada bi u samo jednoj godini nestalo oko 2.000 glečera.

Pri zagrevanju od +4 °C, vrhunac se pomera na oko 2055. godinu, ali uz znatno veći gubitak – oko 4.000 glečera.

Koliko glečera će ostati u svetu

Poređenja radi, u Stenovitim planinama bi, u scenariju sa porastom temperature od 1,5 °C, opstalo oko 4.400 glečera – što je oko 25 odsto od današnjih približno 18.000 glečera. Pri +4 °C, preostalo bi samo oko 101 glečer, što predstavlja gubitak od 99 odsto.

U Andima i Centralnoj Aziji, oko 43 odsto glečera bi preživelo pri +1,5 °C. Međutim, pri +4 °C, brojke naglo padaju: u Andima bi preostalo oko 950 glečera (gubitak od 94 odsto), dok bi u Centralnoj Aziji preostalo približno 2.500 glečera, što je pad od 96 odsto.

Ukupno, u scenariju sa globalnim porastom temperature od +4 °C preostalo bi samo oko 18.000 glečera, dok bi pri +1,5 °C taj broj iznosio oko 100.000.