Od Jadra, preko flamingosa, do Like – ekološke teme poslednjih godina pokazuju da imaju izuzetnu političku i društvenu snagu.

U društvima duboko podeljenim oko vlasti, identiteta i ideologije, zaštita zemlje, vode i prirode često uspeva da okupi ljude oko cilja koji im je zajednički.

Najnoviji primer stigao je iz Hrvatske. Na zagrebačkom Trgu bana Jelačića 5. septembra okupile su se desetine hiljada ljudi na protestu „Hodaj za Liku, hodaj za Hrvatsku“, zahtevajući hitno uklanjanje nezakonito odloženog opasnog otpada kod Gospića.

Organizatori su tražili da Vlada u roku od 20 dana predstavi plan sanacije, a da se oko 33.000 tona zakopanog opasnog otpada ukloni u roku od tri meseca.

Na protestu su govorili predstavnici građanskih inicijativa i ekoloških organizacija, dok političkim strankama nije pripala govornička uloga.

Jadar: od lokalnog pitanja do masovnog pokreta

Pet godina ranije, u Srbiji, ono što je počelo kao otpor stanovnika doline Jadra planovima kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma, preraslo je u jedan od najvećih ekoloških i građanskih pokreta u zemlji u poslednjih nekoliko decenija.

Tokom 2021. i početkom 2022. protesti i blokade puteva održavani su širom Srbije, uz zahtev da se projekat zaustavi.

Nakon što je Vlada u januaru 2022. ukinula prostorni plan za projekat Jadar, tema je ponovo eksplodirala 2024. godine, kada je odluka Ustavnog suda omogućila nastavak projekta, a Vlada vratila projekat u javni prostor.

U avgustu 2024. desetine hiljada ljudi okupile su se u Beogradu zahtevajući zabranu projekta.

Uz stanovnike ugroženog područja, u protestima su se našli ekološki aktivisti, poljoprivrednici, naučnici, javne ličnosti, opoziciono orijentisani građani, ali i nestranački aktivisti.

Od vazduha u Skoplju do Sinjajevine

Sličan obrazac može se videti i u drugim delovima regiona.

U Severnoj Makedoniji, zagađenje vazduha godinama predstavlja jednu od tema koja građane izvodi na ulice. Poslednjih godina, hiljade ljudi sporadično protestuju u Skoplju i drugim gradovima tražeći strože mere protiv zagađenja.

U Crnoj Gori je borba za Sinjajevinu pokazala drugu dimenziju ekološkog aktivizma. Lokalno stanovništvo i aktivisti suprotstavili su se planovima za vojni poligon na planini, upozoravajući na posledice po pašnjake, prirodu i tradicionalni način života.

Pokret „Sačuvajmo Sinjajevinu“ organizovao je proteste od 2019. godine, a u njegovom središtu nije bilo samo pitanje zaštite prirode, već i pitanje ko ima pravo da odlučuje o prostoru na kojem ljudi žive i rade.

Flamingosi kao simbol šireg nezadovoljstva

Još upečatljiviji primer ove godine dolazi iz Albanije.

Protesti poznati kao „Flamingo revolucija“ počeli su kao reakcija na planove za velike turističke projekte u području Zverneca i oko zaštićenih prirodnih područja, uključujući staništa flamingosa.

Ono što je počelo kao borba protiv konkretnog projekta ubrzo je preraslo u širi građanski protest protiv načina donošenja odluka, odnosa prema prirodnim dobrima i vlasti.

Prema BirdLife-u, tokom prvih nedelja protesta više od 100.000 Albanaca izašlo je na ulice, dok je pokret vremenom prerastao prvobitni ekološki okvir i postao širi test odnosa između zaštite prirode, javnog učešća i vladavine prava.

Ekologija kao prostor za okupljanje

Šta povezuje Jadar, Sinjajevinu, Skoplje, Albaniju i Liku?

Ekološki problemi su različiti – od rudnika, zagađenog vazduha, do turističke izgradnje i ilegalnog odlaganja otpada.

Ali u svim slučajevima postoji slična struktura: lokalni problem postaje simbol mnogo šireg pitanja – kome pripada prostor i ko odlučuje o njegovoj budućnosti.

Ekološki protesti zato imaju potencijal koji klasične političke teme često nemaju – da privremeno spoje ljude koji se ne slažu gotovo ni oko čega drugog.