Napredak ka zelenijoj, resursno efikasnijoj ekonomiji Ujedinjenog Kraljevstva usporava zato što složen jezik i koncepti koji se koriste da je opišu odvraćaju potrošače, pokazuje novi izveštaj koji je za SUEZ recycling and recovery UK (SUEZ) izradio WPI Economics.

Izveštaj pod nazivom „Uključivanje potrošača u sliku: normalizacija cirkularne ekonomije“ otkrio je da je korišćenje termina „cirkularna ekonomija“ najveća prepreka napretku i da umesto da približi javnosti važne ekološke poruke – zapravo izaziva njihovu nezainteresovanost.

Dodatno, pojmovi poput sprečavanja otpada i održivosti često se pogrešno shvataju kao sinonimi za reciklažu, što komunikaciju o ovoj temi čini još težom, saopštio je SUEZ.

Serija fokus grupa pokazala je da čak ni ljudi koji aktivno učestvuju u cirkularnoj ekonomiji – popravljajući telefone, donirajući odeću ili kupujući polovnu robu – ne povezuju takvo ponašanje sa konkretnim ekološkim ili ekonomskim rezultatima.

Šta je zapravo cirkularna ekonomija

Ovaj nedostatak jasne veze, navodi se u izveštaju, sprečava šire uključivanje i širenje individualnih akcija.

– Imamo politiku, inovacije u industriji i želju za promenama. Ali govorimo jezikom koji razumeju samo insajderi – istakao je dr Adam Rid, direktor za održivost i spoljne poslove: – Da bismo ostvarili ekonomski podsticaj od 25 milijardi funti i 470.000 novih radnih mesta koje bi cirkularna ekonomija mogla da donese do 2035, moramo bolje da objasnimo kako da potrošače pretvorimo u čuvare resursa. To počinje pričom o popravci, ponovnoj upotrebi i pristupačnosti, a ne o apstraktnim ekonomskim modelima.

Lora Ozborn, izvršna direktorka WPI Economics, dodala je da su se fokus grupe jasno podelile na dva tipa potrošača – ‘proaktivne’, koji već žele da smanje svoj uticaj na životnu sredinu kroz popravku i ponovnu upotrebu, ali im je potrebna malo bolja podrška, i ‘pragmatične’, koji će promeniti ponašanje samo ako im je to praktičnije ili isplativije.

– Da bismo efikasno komunicirali sa obe grupe, potrebno je pojednostaviti terminologiju, razumeti njihove motive i prilagoditi poruke tako da im odgovaraju – naglasila je.

Kako komunicirati teme cirkularne ekonomije

Na osnovu nalaza, SUEZ poziva sektor da usvoji pristup fokusiran na ljude:

• Pojednostaviti poruke i prilagoditi komunikaciju različito motivisanim grupama. Ušteda novca i niži životni troškovi su ubedljiviji od apstraktnih koncepata i ekonomskih modela.

• Olakšati učešće u ispravnim ponašanjima. Izveštaj naglašava da je praktičnost ključna, a zakonodavni okvir treba da obezbedi dostupnost rešenja za potrošače.

• Uloga vlade u koordinaciji je ključna kako bi se uskladili politika i industrijske aktivnosti i ojačala primena inicijativa na svim nivoima, obezbeđujući neophodne resurse lokalnim samoupravama i biznisima.

• Podržati i povećati obim uspešnih modela, poput otkupnih programa i inovativnih platformi za praktičnu ponovnu upotrebu odeće i elektronike, koje potrošači već usvajaju.

Od potrošača do čuvara resursa

Dr Rid poručuje da je debata o tome zašto treba da pređemo na cirkularnu ekonomiju završena jer ne možemo nastaviti da trošimo ograničene resurse Zemlje i potom ih jednostavno odbaciti.

– Ali zbunjujući javnost nepotrebno komplikovanim žargonom, udaljavamo upravo one koje treba da motivišemo da se iz potrošača pretvore u čuvare resursa. Bez toga, i bez suštinskog pomaka ka tome da cirkularnost postane pristupačna i privlačna široj populaciji, napredak ka uspešnoj, resursno efikasnoj cirkularnoj ekonomiji u Velikoj Britaniji verovatno će ostati zakočen.