Emisije u sektoru građevinarstva prestale su da rastu 2024. godine, iako je aktivnost u sektoru nastavila da se povećava, otkriva novi izveštaj UN-a. Međutim, UN upozorava da su potrebne dodatne političke intervencije kako bi sektor bio usklađen sa ciljevima Pariskog sporazuma.

Prema novom Globalnom izveštaju UN-a o statusu zgrada i građevinarstva, nastavljen je rast izgradnje objekata (u smislu ukupne kvadrature), ali su emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektoru prestale da rastu 2024. godine, čime je prekinut višegodišnji trend stagnacije.

Prethodno, jedina godina u kojoj su emisije prestale da rastu bila je 2020, ali je to bilo posledica pandemije Covid-19.

Ipak, izveštaj ocenjuje dosadašnje napore za smanjenje emisija iz sektora građevinarstva kao „neodlučne“ i „nedovoljne“, s obzirom na globalne izazove. Građevine, uključujući materijale, izgradnju i eksploataciju, odgovorne su za trećinu godišnjih emisija na globalnom nivou, prenosi portal Edie.

Opale investicije u energetsku efikasnost zgrada

Izveštaj ukazuje da mere energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije za grejanje, hlađenje i kuvanje nisu usklađene sa ciljevima za 2030. godinu.

Globalne investicije u energetsku efikasnost zgrada opale su od 2022, a samo 17% ukupne energetske potrošnje u zgradama 2024. pokriveno je iz obnovljivih izvora. Da bi se postigli ciljevi za 2030, taj procenat treba da poraste na 46,4%.

Apsolutne emisije u sektoru zgrada 2024. godine bile su 5,4% više u odnosu na nivo iz 2015, kada je ratifikovan Pariski sporazum. Prema preporukama UN-a, emisije bi do 2030. trebalo da budu smanjene za 28,1% u odnosu na taj nivo.

Dekarbonizacija građevinskog sektora cilj (samo) na papiru

Da bi se postigli ciljevi UN-a do 2030, godišnji napredak u smanjenju emisija mora se gotovo udvostručiti u odnosu na očekivane stope iz 2015.

Izveštaj donosi preporuke za kreatore politika uoči sledećeg globalnog klimatskog samita COP30, koji će se održati u Brazilu u novembru.

Ključni faktori za postizanje napretka su jasna strateška vizija i povećanje investicija. Od 2015. godine, investicije u održive zgrade bile su za 1,1 bilion dolara manje od potrebnog iznosa.

Kada je reč o strateškoj viziji, izveštaj navodi da 80% zemalja članica UN-a prepoznaje dekarbonizaciju građevinskog sektora u svojim Nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) u okviru Pariskog sporazuma. Međutim, manje od 20% njih uključuje konkretne ciljeve ili detaljne akcione planove.

Izveštaj poziva na sledeće mere u okviru NDC planova:

Uvođenje obaveznih energetskih standarda nulte emisije za zgrade do 2028. u zemljama sa visokim emisijama.

Uvođenje standarda spremnosti za nultu emisiju do 2030. u ostalim zemljama sa postojećim regulativama.

Postepeno uvođenje obaveznih standarda nulte emisije za sve tržišta do 2035.

Ograničavanje ugrađenog ugljenika u građevinske propise u zemljama sa visokim emisijama do 2030.

Postavljanje ambicioznih ciljeva za ponovnu upotrebu i promociju niskougljeničnih materijala, uz podršku proširene odgovornosti proizvođača (EPR).

Povećanje državnih ulaganja u obnovu zgrada, sa fokusom na privlačenje privatnog kapitala.

Uključivanje društvene vrednosti i koristi od smanjenja emisija u procene investicija, kako bi se poboljšala isplativost dekarbonizacije zgrada.