One su mame, pedagozi, dizajneri, nastavnici. Ovaj četvoročlani ženski tim ujedinila je želja da deci obezbede smisleno, zdravo i motivišuće okruženje. I tako su stvorile Andramolje, ekološke i edukativne igračke koje podržavaju slobodnu igru dece – igru bez uputstava i unapred definisanih ishoda.

Kada posmatraju decu koja se igraju Andramoljama, i same se iznenade pravcima u kojima ta igra odluta. Kada razgovaraju sa roditeljima, čuju komentare da ih Andramolje podsećaju na stari Lego. A kada razmišljaju o budućnosti, prave planove za dobijanje CE sertifikata kako bi mogle da izvoze igračke u Evropsku uniju. I nadaju se da će jednog dana osnovati sopstveni proizvodni proces u kom će zapošljavati osobe sa invaliditetom. Jer, veruju u biznis ideje koje se zasnivaju na principima održivog razvoja i solidarnog preduzetništva.

Da bi došle do tačke u kojoj su sada, prešle su put na kom su morale da savladaju brojne prepreke – dobijanje sertifikata o bezbednosti, optimizaciju proizvodnje, formiranje cene koja će biti konkurentna na tržištu koje obiluje jeftinim igračkama.

Prosečan životni vek igračke oko 6 meseci

Pedagog i mama jednog prvaka i bebe rođene prošle godine Milijana Lazarević u razgovoru za Centar za promociju cirkularne ekonomije otkriva da su na samom početku morale dosta da istražuju kako bi odgovorile na stroge standarde koji se odnose na ekološki aspekt proizvodnje.

Znale su da ne žele da izrađuju igračke od plastike, jer su bile svesne da se 90 odsto igračaka u svetu proizvodi od plastike. Takođe, znale su da je prosečan životni vek igračke oko 6 meseci, nakon čega završavaju na deponijama, a samo mali deo bude recikliran.

– Težile smo da svaka sirovina koju koristimo u radu bude ekološka i/ili da ne zagađuje životnu sredinu. Koristimo šperploču lepljenu ekološkim lepkovima, nastalu od drveta posečenog iz održivih šuma, ekološki premaz na bazi voska i ekološku piši-briši boju za table, vunicu od 100 odsto pamuka sa OEKO-TEX sertifikatom. Za pakovanje koristimo reciklirani karton – ističe Milijana.

Upotreba materijala koji su već korišćeni, poput tekstilnog ili nekog drugog otpada, nažalost nije dolazila u obzir, priča naša sagovornica. Jer, kako kaže, imperativ koji su sebi postavile jeste da igračke budu u potpunosti bezbedne za decu i da ni na koji način ne ugrožavaju njihovo zdravlje. To je jedan od razloga zbog kog su se opredelile za prirodne materijale, pored toga što prirodni materijali obogaćuju dečja čula i povezuju ih sa prirodom.

– Kada je vaša biznis ideja zasnovana na izradi i proizvodnji igračaka kojima će se igrati deca ranog uzrasta, imate odgovornost da dostignete najviše standarde kvaliteta. Susrele smo se sa procesom sertifikacije, svesne smo koliko je teško dobiti sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti. To bi bilo gotovo nemoguće ukoliko biste koristili korišćene materijale u izradi igračaka – objašnjava Milijana.

Kako uspeti na konkurentnom tržištu

Naša sagovornica kaže da je njihova biznis ideja još mlada i da stoga ne mogu da kažu da su uspostavile finansijski održiv biznis model. Ali, teže ka tome. U procesu proizvodnje koriste najkvalitetnije sirovine i ekološke materijale i uključuju samo male lokalne proizvođače.

Udruženje Naša kuća koje upošljava mlade sa invaliditetom uključeno je u segmentu proizvodnje pakovanja, kao i skladištenja materijala i igračaka. I sve je to na jednom tasu, dok je na drugom imperativ postavljanja tržišne cene za tržište koje je izuzetno komercijalizovano.

– I dalje tragamo za rešenjima u procesu optimizacije proizvodnje jer dugoročno finansiranje proizvodnje isključivo zasnovane na angažovanju spoljnih saradnika značajno poskupljuje proizvodni proces. Zato u našim dugoročnim planovima razvijamo ideju da osnujemo vlastiti proizvodni proces i to u vidu preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Time bi naša početna ideja bila u potpunosti zaokružena, ali ovo za nas predstavlja veliki izazov zbog neophodnih ulaganja koja podrazumeva – naglašava Milijana.

Dok traže način da prevladaju i taj izazov, posvećene su komunikaciji sa roditeljima koja ih inspiriše da nastave da razvijaju ideju. Shvatile su da ih priča o kreiranju igračaka povezuje sa zajednicom roditelja, što podstiče njihovu želju da sa tom zajednicom diskutuju i zajedno otvaraju pitanja o odrastanju, detinjstvu, igri – temama koje su roditeljima izuzetno važne, a koje i njih lično i profesionalno inspirišu i pokreću.

– Roditelji umeju da nam kažu da ih Andramolje podsećaju na „stari“ Lego, onaj kada nisu postojala detaljna uputstva i kada se moglo konstruisati po sopstvenoj zamisli. Imale smo prilike da posmatramo decu u interakciji sa Andramoljama i svaki put kada se to dešava, mi iznova i iznova otkrivamo nove načine na koje deca mogu da reaguju na Andramolje. Verujemo da je načina beskrajno jer su i sva deca jedinstvena i jedinstvenost njihovih reakcija proizilazi iz toga – kaže naša sagovornica.

Više je bolje – mantra od najranijeg uzrasta

Među pitanjima koje pokreću u komunikaciji sa roditeljima, neminovno je i ono o konzumerističkom odnosu koji se primećuju u kupovini igračaka. Živimo u kulturi u kojoj se za decu ne štedi, ali postavlja se pitanje da li je mališanima zaista potrebna puna soba igračaka. Andramolje poručuju – ne.

Kako kažu, ustaljena je praksa da se poklanjanjem igračaka pokazuje naklonost prema deci, što je pokazatelj konzumerističkog trenda u društvu. A kada poklanjamo igračke samo da bismo odgovorili na to prećutno pravilo da detetu treba nešto pokloniti, onda često biramo i one jeftinije igračke ne preispitujući se zbog čega su one jeftinije.

– Masovna proizvodnja obezvredila je upotrebu kvalitetnih materijala, obezvređuje rad, ne poznaje etiku, ali mi neretko upravo takvu proizvodnju podržavamo kada biramo te prigodne, „jeftine“ proizvode. Nikako ne govorimo da nam prvi korak u promeni treba biti kupovina samo „skupih proizvoda“, jer skupo i kvalitetno, skupo i smisleno, skupo i etičko takođe nemaju znak jednakosti. Mi govorimo o neophodnosti podizanja svesti, o odgovornosti koju imamo kao deo potrošačkog društva i stoga se zalažemo za podršku biznis ideja koje se zasnivaju na principima održivog razvoja  i solidarnog preduzetništva – zaključuje Milijana Lazarević.

Foto: Centar za razvoj participativnog obrazovanja