Gotovo svi građani Srbije (99,7 posto) se u potpunosti ili delimično slažu da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Uvođenje depozitnog sistema uz novčanu naknadu podržava skoro 95%, a više od trećine ispitanika smatra da bi iznos depozita trebalo da bude veći od 10 dinara. Građani su svesni i negativnog uticaja plastičnih kesa, pa tako…
Prošle godine, prodaja igračaka širom sveta premašila je cifru od 100 mlrd USD, a u SAD i Kini ostvareno je 50% ukupne prodaje, pokazuju podaci NPD Group. Najveći deo igračaka napravljen je od plastike, što predstavlja veliki problem za životnu sredinu, jer, kako se procenjuje, čak 80% završi na deponijama. Nije ni čudo da širom sveta niču biblioteke igračaka koje…
Uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i Ministarstvo zaštite životne sredine odabrali su najbolje predloge projekata koji su stigli kao odgovor na „Izazov za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije”. Ovaj javni poziv raspisan je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji” u martu ove godine. Na četiri Info…
U prethodnoj godini zbrinuto je ukupno 120.000 t posebnih tokova otpada, u koje spadaju elektronski i električni otpad, gume, motorna ulja, vozila, akumulatori i baterije. Nastavljen je trend rasta i u prvih sedam meseci 2022. godine. Ovo predstavlja rezultat unapređenja u sistemu isplate podsticaja za rad reciklažne industrije, saopštilo je Udruženje reciklera Srbije. – Prethodna godina predstavlja prekretnicu u odnosu…
Australijski naučnici su pronašli način da zamene konvencionalne agregate u betonu poput šljunka i drobljenog kamena – i to delovima iz bačenih guma. Tim sa RMIT Univerziteta kaže da je ovaj novi zeleni i lakši beton ne samo ekološki značajan, već i ekonomski jer će smanjiti troškove proizvodnje i transporta. Delovi iz guma se već koriste u zameni agregata za…
Inflacija i briga za egzistenciju zadaju udarac potrošačkom društvu – ljudi sada dva puta razmisle pre nego što nešto kupe i ponovo raste potreba da se stvari poprave. Kako bi osnažili ljude da popravljaju stvari, ekološke i dobrotvorne organizacije otvaraju prostore u kojima ljudi mogu popraviti stvari. Ovi takozvani „kafići za popravku“ niču u opštinskim salama, bibliotekama, crkvama i drugim…