Veoma aktuelno pitanje zagađenja, odnosno zaštite naše životne sredine otvara sve veći broj diskusija, koje se mahom odnose na učinak pojedinaca u odnosu na velike zagađivače i prevazilaženje nedostatka infrastrukture koji ometa pojedinca da doprinese očuvanju prirode u kojoj živimo.

Iako veliki industrijski zagađivači u najvećoj meri štete prirodi i ometaju ostvarivanje ekoloških ciljeva, važno je da svako od nas bude svestan svojih mogućnosti kada je ekološki doprinos u  pitanju.

Ekološki doprinos svakog pojedinca se računa

Iako možemo govoriti o različitim vrstama i intenzitetima zagađivanja životne sredine, činjenica je da je najveći i jedini zagađivač prirode čovek. U želji da postigne različite vrste ciljeva i održi korak sa brzim vremenom, tehnološkim napretkom, kompetitivnom prirodom tržišta na kojem posluje i tome slično, čovek u manjoj ili većoj meri zagađuje svet oko sebe.

Ukoliko bi svaki pojedinac mislio o svom ekološkom doprinosu kao delovanju koje se zaista računa i pravi razliku, svet bi bio bolje mesto. Zbog toga je važno da se svako od nas otrgne iz šaka malodušnosti i ne odustane od svog ekološkog učinka samo zato što se čini da je zeleno ponašanje pojedinca preslab odgovor na neobazrivo ponašanje velikih zagađivača.

Iako je istina da jedan čovek ne može promeniti situaciju sam, njegov iskorak udružen sa iskoracima drugog, trećeg i svakog sledećeg pojedinca, može pobediti zagađenje i izboriti se za šansu naše planete da se oporavi od svih dosadašnjih napada i zanemarivanja.

Birajmo višekratna pakovanja

Govoreći o tome koliko je važna zaštita životne sredine, zapitaćemo se na koje sve načine možemo da je podržimo. Ukoliko svako od nas krene od kontrolisanja svojih svakodnevnih navika i usmeravanja svog delovanja ka ekološki ispravnim obrascima ponašanja, razlika će ubrzo postati primetna.

Osnovni načini pomaganja ekološkom cilju se objedinjuju pod promenom svakodnevnih izbora. Birajmo višekratna pakovanja, sortirajmo otpad zarad recikliranja i kompostiranja, birajmo prevozna sredstva koja ne zagađuju životnu sredinu, štedimo energiju i postanimo sveukupno savesniji. Štiteći našu životnu sredinu mi štitimo svoju budućnosti i budućnost generacija koje slede.

Zero waste: Kontrolisanje nabavki, recikliranje i kompostiranje

Koncept koji podrazumeva težnju ka minimalizovanju otpada je jedna od osnovnih praksi koju možemo da primenjujemo ne bismo li zakoračili na put ka čistijoj životnoj sredini. Iako sama ideja upućuje na težnju ka idealnoj nuli kada je otpad u pitanju, jasno je da u savremenom svetu u kojem živimo u većini slučajeva nije moguće da potpuno izbegnemo pravljenje otpada.

S druge strane, moguće je da izmenimo put našeg otpada, tako da on ne završava na deponijama, već biva iznova upotrebljen. Recikliranje tako predstavlja praksu sortiranja otpada na osnovu materijala, a u cilju da se on pretvori u nešto što se može iznova upotrebiti.

Ukoliko u mestu u kojem živimo ne postoji adekvatna infrastruktura koja bi podržala ovakvu praksu, možemo se obratiti inicijativama koje se bave upravo sakupljanjem, recikliranjem i reupotrebom materijala.

Još jedna dobra praksa koja rešava pitanje otpada je kompostiranje, koje podrazumeva prirodnu razgradnju biorazgradivog otpada, a u cilju stvaranja proizvoda koji je dobar za zemljište. Kompostiranje je praksa koja se može sprovoditi i u kućnim uslovima, te predstavlja sjajno rešenje u okviru uspostavljanja zero waste modela življenja.

Prvi korak ka uspostavljanju ovog modela življenja je, međutim, kontrolisanje nabavki. U okviru kupovina je važno da ne biramo nepotrebne stvari, da ne gomilamo hranu koju ne možemo da potrošimo u roku njenog trajanja, kao i da biramo pakovanja koja su višekratna.

Pitanja prevoza i potrošnje

Kontrolisanje kupovine nije jedini način ostvarivanja uštede koja vodi ka ekološki osvešćenijem stilu života. Potrošnja energije je takoreći goruća stavka u ovom kontekstu. Regulisanje potrošnje energije od pojedinaca i domaćinstava traži samo malo više opreznosti i bolju organizaciju.

Redovno isključivanje aparata koje ne koristimo, svetala u prostorijama u kojima ne boravimo i kontrolisanje upotrebe električnih uređaja uopšte jesu osnovni koraci koje možemo da preduzmemo.

Još jedan iskorak u okviru uspostavljanja jednog po životnu sredinu boljeg modela življenja jeste izbor prevoza. Prevozna sredstva koja ne štete životnoj sredini su bolja po naše zdravlje i zbog toga što zahtevaju naš fizički angažman, tako da uvek odaberite bicikl pre automobila za relacije koje mogu da se pređu ovim prevoznim sredstvom.

Očuvanje čiste i zdrave životne sredine bi trebalo da bude priroritet svih nas, budući da naša životna sredina predstavlja osnovu našeg postojanja. Vazduh koji udišemo, plodovi koje nam daje priroda, voda koju pijemo, sve su to temelji našeg života kao takvog i brinući o svetu oko sebe mi zapravo brinemo o sebi i onima koje volimo.

Pridružimo se mnogima koji su svoju svakodnevicu obrazovali imajući na umu brigu o planeti i ubrzo ćemo se svi zajedno radovati efektima svog zajedničkog truda.

Velibor Živkov