Vazduh u velikim gradovima sadrži znatno veće koncentracije mikroplastike i nanoplastike nego što se ranije mislilo, čime atmosfera postaje ključni rezervoar ovih zagađivača u globalnom ciklusu plastike, zaključak je studije objavljene u Science Advances.

Tim sa Kineske akademije nauka razvio je poluautomatsku metodu detekcije koja može da otkrije plastične čestice veličine i do 200 nanometara, i primenio je ovu tehniku u vazduhu iznad dva velika grada – Guangdžoa i Sijana.

U gradskom vazduhu koncentracije mikroplastike dostizale su do oko 1,8 × 10⁵ čestica po kubnom metru, a nanoplastike do 5 × 10⁴ čestica po kubnom metru, što je do nekoliko redova veličine više nego u ranijim procenama.

Istraživanje je takođe pokazalo da ponovno podizanje prašine sa puteva i taloženje tokom kiše i snega snažno utiču na kretanje i uklanjanje plastičnih čestica iz vazduha, dok različiti atmosferski procesi utiču na to kako plastika “putuje” između vazduha, tla i vode.

Ovi podaci pružaju prvi kvantitativni uvid u prisustvo tako malih čestica plastike u urbanom vazduhu i ukazuju na potrebu da se razume njen uticaj na klimu, ekosisteme i ljudsko zdravlje, ukazuju naučnici.