Svetska ekonomija godišnje gubi 25.400 milijardi evra (25,4 biliona evra) usled linearnih obrazaca proizvodnje i potrošnje. Taj iznos predstavlja oko 31% svetskog BDP-a, upozorava Globalni izveštaj o jazu u kružnosti za 2026. godinu (Circularity Gap Report 2026).
Ovogodišnje, deveto po redu globalno izdanje izveštaja koji je objavila organizacija Circle Economy u saradnji s kompanijom Deloitte Netherlands, uvodi novi analitički alat pod nazivom „Jaz vrednosti“.
Jaz vrednosti predstavlja ukupnu vrednost izgubljenu kroz neefikasno upravljanje materijalima, uključujući energiju i hranu, preranu zastarelost i propadanje imovine, kao i delimično nevrednovanje eksternih troškova.
Može se izraziti i kao relativna veličina u odnosu na BDP, pokazujući koliko se vrednosti gubi za svaki stvoreni euro.
Gde se gubi vrednost
Izveštaj identifikuje pet ključnih putanja gubitka vrednosti. Otpad na kraju životnog veka materijala i proizvoda predstavlja najveći pojedinačni izvor: 10.000 milijardi evra godišnje nastaje kada se proizvodi, od elektronike do tekstila, odlažu umesto da se obnavljaju, ponovo koriste ili recikliraju, navodi se.
Na drugom mestu su gubici energije procenjeni na 8.700 milijardi evra, koji nastaju tokom ekstrakcije sirovina, u neodgovarajućim prenosnim mrežama i u industrijskim procesima.
Preostale tri putanje odnose se na gubitke hrane u lancima snabdevanja, gubitke u industrijskoj preradi i propadanje fiksnog kapitala – zgrada, infrastrukture i mašina usled nedovoljnog održavanja ili prevremene zastarelosti.
Upotreba resursa utrostručena od 1970.
Prema podacima iz izveštaja, upotreba resursa utrostručena je od 1970. godine. Više od polovine globalnih emisija gasova staklene bašte, većina gubitka biodiverziteta i vodnih resursa potiču od ekstrakcije i prerade materijala.
Globalna produktivnost resursa – ekonomski output po jedinici utrošenog materijala – stagnira poslednjih desetak godina.
Prethodno izdanje globalnog CGR izveštaja zabeležilo je indikator kružnosti od 6,9%, što znači da 93,1% materijala koji ulaze u ekonomiju potiče iz primarnih, neobnovljenih izvora.
Izveštaj napominje da visokodohodovne ekonomije nose najveću odgovornost za materijalne tokove, dok ekonomije u razvoju imaju mogućnost da preskoče integrisanje linearnih razvojnih modela ulaganjem u kružnu infrastrukturu.
