Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve u oblasti cirkularne ekonomije, u Srbiji će biti potrebno minimum deset godina za dostizanje standarda, odlaganje otpada je veliki problem u modnoj industriji – to su samo neke od poruka vebinara „Zelena agenda za Srbiju: Cirkularna ekonomija znači održiva budućnost“ održanog u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) i Delegacije Evropske unije u Srbiji (DEU).
Cirkularna ekonomija je jedan od najvažnijih aspekata Zelenog dogovora Evropske unije koja je postavila ambiciozne ciljeve u ovoj oblasti. Neki od njih su normiranje održivih proizvoda, osnaživanje potrošača i sektora koji koriste najviše resursa i gde je potencijal za cirkularnu ekonomiju veliki. U ciljeve spada i smanjenje otpada, kako bi ovaj tip ekonomije doneo prave koristi građanima, regionima i gradovima, a EU predvodila globalne napore ka izgradnji sistema cirkularne ekonomije, objasnio je Antoan Avinjon iz Delegacije EU u Srbiji.
– Mi imamo samo jednu planetu, i treba da koristimo resurse što duže možemo i što više puta možemo, kako bismo ih što duže imali – naglasio je Avinjon.
U najnovijoj agendi cirkularne ekonomije, EU stavlja mnogo veći naglasak na to da proizvodi budu dizajnirani tako da se koriste duže, da postoji pravo na popravku, ali i da ljudi što više koriste uslužne delatnosti, usluge deljenja automobila, na primer, a da se proizvodnja izbegne kad god je moguće.
– Dakle, reciklaža je poslednji korak koji se preduzima – tek kada smo iscrpli sve druge mogućnosti i maksimalno iskoristili proizvod. Istovremeno, gleda se da se zaobiđe preterana proizvodnja i više koriste usluge – rekao je istraživač briselskog Evropskog centra za javnu politiku (EPC) Stefan Šipka.
Podsticati kućno kompostiranje
Obrazovanje za održivi razvoj, od najranijeg perioda, naročito je važno, istakla je Aleksandra Vučinić, rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine. Ona je napomenula da će biti potrebno minimum 10 godina za dostizanje željenih standarda u ovoj oblasti.
Vučinić je rekla kako su neki od koraka organizovanje odvojenog sakupljanja otpada na lokalu, a potom biodegradabilnog otpada.
– Treba podsticati kućno kompostiranje, pogotovo u ruralnim sredinama, kao što je nekad i bilo – rekla je Vučinić.
Ona je napomenula važnost uključivanja civilnog društva u ceo proces – od donošenja propisa do praćenja njihovog sprovođenja, kao i značaj transparentnosti celog procesa. Naglasila je da su svi dokumenti važni za ovaj proces dostupni na sajtu Ministarstva.
Modna industrija je drugi najveći zagađivač na svetu, što je malo poznata činjenica, istakao je direktor modne agencije Click, Nenad Radujević. Modna industrija je porasla 65 puta u poslednjih 15 godina, naročito kroz tzv. “fast fashion” brendove koji puno proizvode i onda ima i puno otpada, rekao je Radujević.
– Među mladima je sve popularnija vintage, etička, veganska i second hand moda i brzo raste svest koliko taj pristup doprinosi smanjenju zagađenja. Proračun je da moramo da nosimo jedan komad odeće minimum 20 puta kako bi on dobio upotrebnu vrednost u ekologiji. A ukoliko produžimo nošenje jednog predmeta za samo 5 meseci, smanjili bismo emisiju štetnih gasova za 5 odsto. Kad bi se svi potrudili, poboljšali bi se rezultati – kazao je Radujević.
Radujević je napomenuo da je racionalno odlaganje otpada najveći problem u Srbiji kada je modna industrija u pitanju.
– Problem je što je u Srbiji modna industrija nedovoljno razvijena, pa se ovaj problem zanemaruje. Mi smo pokušali da stupimo u kontakt sa centrima u Francuskoj i Bugarskoj, ali, problem je udaljenost tih centara. U pregovorima smo i sa domaćim fabrikama, ova godina i pandemija nas je malo usporila, ali nadam se da ćemo zajedno doći do rešenja – zaključio je Radujević.
Foto: Twenty20