Zamislite grad u kome je zabranjena izgradnja objekata sa podzemnim garažama, zato što ih već ima previše. Zamislite sada i gradske oce koji „kradu“ prostor namenjen saobraćaju i „poklanjaju“ ga građanima i turistima. Zamislite pritom i da se radi o jednom od najgušće naseljenih gradova u svetu.

Ne morate više da zamišljate, ekipa našeg portala bila je deo projekta “Puls Evrope – medijske posete EU” u okviru koga je grupa novinara posetila španske gradove Barselonu i Valensiju.

Uvod se odnosi na Barselonu, grad koji je odavno „pametno nacrtan“ i prepoznatljiv po svojim paralelnim ukrštanjima ulica u četvrti Ešampla.

Ono što je prvo trebalo da zamislite nama deluje skoro pa nezamislivo – ali je istinito i deo je projekta kompletnog redefinisanja načina na koji funkcioniše ovaj grad od, zvanično, 1,6 miliona stanovnika u samoj Barseloni i 3,2 miliona ukupno u široj zoni grada.

Projekat Superblokovi – građani važniji od automobila

Projekat Superblokovi, ili Superilla (na katalonskom) podrazumeva prioritetizaciju stanovništa nad saobraćajem i stvaranje zelenih oaza širom grada. Ovo je veoma važno zato što se Barselona odlikuje malim brojem zelenih površina, a kada to ukrstite sa mediteranskom klimom – jasno je odakle dolazi motivacija.

Direktor projekta Superblokovi – Dani Alsina Torra, objasnio nam je ovo strateško opredeljenje prestonice Katalonije i drugog najvećeg grada Španije – uz pomoć jednostavne geografske prezentacije. Barselona nema gde da se širi, a budući da su čovek i njegova dobrobit u fokusu razvijenog sveta, gradske vlasti pribegle su svojevrsnoj reciklaži postojećeg prostora.

Superblokovi su zapravo strategija transformacije u zeleniji i sigurniji grad koji mnogo više obraća pažnju na stanovnike, umesto na saobraćaj koji svi često vidimo kao prvi prioritet.

Ovde se misli i na krovove zgrada

Tri glavna principa projekta Superblokovi su –  priroda, blizina i saradnja.

Priroda, pre svega usled želje da se što veće površine učine zelenim – najpre zbog alarmantne klimatske situacije u kojoj se naša planeta nalazi. Svaki ćošak na kome je to moguće učiniti – u budućnosti će biti dodatno obogaćen zelenilom.

U Barseloni je u ovom trenutku aktivno oko tri stotine urbanih projekata, a gradsko zelenilo pažljivo vodi računa o tome da se flora implementira u svaki od njih. Ovde se misli i na krovove zgrada, ali i na fasade.

Mediteranska klima je kao poručena za gradnju ravnih krovova na kojima sve češće niče zelenilo kako bi se podigao stepen održivosti i smanjio uticaj sunčevih zraka.

„Urbane bašte“ su takođe veoma popularne, a radi se o praznim prostorima između zgrada gde će se jednog dana nešto izgraditi. Dok se ne izgradi – taj prostor se kultiviše i koristi za uzgoj voća i povrća. Lista čekanja na pravo da se bavite ovim baštovanlukom je poduža, a prioritet imaju stariji građani i oni slabijeg materijalnog statusa.

Stanovnici Barselone vole da pešače

Blizina ima posebno značenje. Barselona se ponosi titulom „grad od 15 minuta“ koju deli sa mnogim drugim velikim naseljenim sredinama u svetu. Ova kovanica znači da u roku od 15 minuta pešačenja možete pronaći većinu sadržaja koji su vam potrebni, bilo da ste stanovnik ili turista.

U želji da više pešačite i time date i lični doprinos smanjenju zagađenja – gradske vlasti zapravo stvaraju prostor za društvene aktivnosti, umrežavajući površine koje će vam omogućiti savladavanje distanci „sopstvenim pogonom“.

Samom činjenicom da vam je sve „na dohvat ruke“ – smanjuje se potreba za korišćenjem automobila. Statistički podaci govore da se 50% aktivnosti građana u Barseloni obavlja peške, a projekat Superblokovi to naročito pospešuje jer nadovezuje zajedničke površine.

Biciklističke staze dužine od 250 kilometara

Kada pogledate Ešamplu iz vazduha, vidite ogroman broj paralelnih ukrštanja. Svako to ukrštanje tvori raskrsnicu od oko 2.000 kvadratnih metara.

Projekat podrazumeva da se središnji deo raskrsnice prenameni, dok se za saobraćaj ostavljaju prolazi u donjem levom i gornjem desnom kvadrantu. Nova namena svakako podrazumeva zelenilo, ali dok se na jednom mestu „rodi“ novi park, na drugom je to igralište za decu.

Neko bi pomislio da se promene ovih ulica dešavaju bez obraćanja pažnje na stanare koji žive u njima, međutim to nije tačno. Uz denivelaciju pešačkih zona podrazumeva se da stanari imaju dozvolu da prelaze preko ovih površina, ali brzinama do 10 kilometara na čas.

Naravno, uspešnoj primeni projekta i funkcionisanju ovog velikog grada pomaže i dobar sistem javnog prevoza uz široku metro mrežu koja ima 8 glavnih linija (12 ukupno), sa 189 stanica i 166 kilometara šina. Ipak, i pored toga u Barseloni se može sresti veliki broj pešaka, biciklista i vozača električnih trotineta. Kad smo već kod brojeva, biciklističke staze širom grada imaju ukupnu dužinu od 250 kilometara. Impresivno, zar ne?

Zamislite šetalište usred Kneza Miloša

Ono što je takođe impresivno, a graniči se sa neverovatnim je pretvaranje centralnih delova ulica u zelene zone. Zamislite to ovako: ulica Kneza Miloša u Beogradu ima ukupno 5 saobraćajnih traka. Sada oduzmite 3 trake, odnosno ostavite samo krajnje trake vozilima, a u sredini napravite šetalište koje je bogato ozelenjeno.

Kod nas zvuči nemoguće, jer stalno kukamo kako nam ulice nisu dovoljno široke za stalno narastajući broj vozila. U Barseloni funkcioniše i daje rezultate, zahvaljujući pomenutom sjajnom gradskom prevozu i promeni paradigme funkcionisanja grada.

Inače, ta vegetacija koja se nalazi u sredini, sada promenjene ulice, raste iz plodnijeg zemljišta, jer se vodi računa o održivosti i dobrobiti biljaka, dok se za trotoare i sporedni gradski mobilijar koriste materijali čija je proizvodnja ekološki podobnija od klasičnih.

Grad sluša građane

Saradnja znači da se odluke o implementaciji ovog novog uređenja donose u saradnji sa građanima. Barselona koristi online platformu „Decidem“ što u grubom prevodu znači „Odlučuju“. Tu je registrovan veliki broj građana koji aktivno učestvuju u oblikovanju ovih neverovatnih transformacija dajući predloge i glasajući o već predloženim projektima.

Grad bukvalno sluša svoje stanovnike i primenjuje njihove želje u realnom prostoru.

Pilot projekti su prvo počeli u pomenutoj Ešampli, upravo zbog gustog saobraćaja i podataka o zagađenju vazduha. 

Planovi za širenje koncepta su veoma ambiciozni i podrazumevaju primenu na celoj teritoriji grada, pa čak i cele Španije u budućnosti.

Neko bi pomislio da će opstruisanje automobilskog saobraćaja sa sobom doneti i negativne ekonomske posledice, odnosno manjak u kasama trgovaca koji se nalaze u ovako „recikliranim“ ulicama. Ipak, praksa pokazuje nešto drugo. Kada omogućite ljudima da slobodno pešače, promet se zapravo povećava jer se znatno povećava i broj potencijalnih kupaca u radnjama.

Zagađenje opalo, buka se smanjila

U kvartu Sent Antoni, delu Ešample u kome je prvo primenjen koncept Superblokova, merenjem raznih parametara došlo se do veoma zanimljivih saznanja.

Zagađenje azot dioksidom u ovom delu grada opalo je za 33%. Prisustvo zloglasnih PM10 čestica opalo je za 4%. Naši domaćini naveli su da bi se primenom rešenja na teritoriji celog grada dobili još bolji rezultati jer su ova merenja sprovedena samo u pomenutom kvartu, u periodu od prve 2 godine pilot projekta.

Buka se takođe smanjila i to preko dana sa 66,6 decibela na 62,5. U popodnevnim časovima sa 65,5 na 60,2, a tokom noći sa 61,1 decibela na 55,7.

Direktor projekta Superblokovi Dani Alsina Torra nam je izneo podatak da je broj vozila u posebno prilagođenim ulicama opao za 82%, dok se u okolnim povećao za 22%. Na naše pitanje – „gde je nedostajućih 60% saobraćaja“ dobili smo odgovor da se radi o fenomenu „nestajućeg saobraćaja“.

Naime, kada ograničite kretanje – vozači veoma brzo usvoje tu informaciju i jednostavno odluče da koriste alternativne rute, ali pre svega, alternativne načine prevoza. Dokaz je povećanje broja pešaka u okolnim ulicama za 15%, dok u izmenjenim ulicama on raste za čitavih 44%.

Kad smo već kod procenata, da se vratimo na deo o saradnji i živom razgovoru sa građanima putem platforme „Decidem“. Pre uvođenja Superblok strategije, 70% građana je bilo protiv, a samo 30% za ova rešenja, dok je sada, 4 godine kasnije, situacija potpuno obrnuta. Čak 70% građana je za, a 30% protiv.

Kvart Poblenou uzor za ostale delove grada

Arhitekta Neda Kostandinović, koja radi na internacionalnim projektima i promociji Superblok strategije pri timu glavnog gradskog arhitekte u sekretarijatu za Urbanu Ekologiju skupštine Barselone, povela nas je u šetnju po kvartu Poblenou, koji je bio „prvo mače“ ovog projekta.

Dok daje izjave javnom servisu, scena iza Nede deluje nestvarno jer vidimo ulicu koja je jednom polovinom pretvorena u stazu za trčanje, dok se druga polovina i dalje koristi na klasičan način – za protok saobraćaja.

Kao što je Alsina objasnio – saobraćaj je „nestao“, odnosno pretvorio se u alternativu, tako da tokom desetominutnog intervjua nismo videli gotovo ni jedno vozilo. Samo nasmejani pešaci i neverovatno nizak nivo buke, kao da nismo u užurbanoj i urbanoj Barseloni.

Arhitekta Neda Kostandinović nam je objasnila da je prva implementacija strategije Superblokova u Poblenou počela još 2016. godine kao proba, odnosno pilot projekat – da bi se videlo kakve će biti reakcije građana.

Nakon prvih ohrabrujućih rezultata, prešlo se na širenje jer je projekat, sam po sebi, skalabilan – odnosno primenjiv i na većim površinama. Prema njenim rečima, ključ uspeha ovog projekta je koncept deljenja i multifunkcionalnosti prostora, a Superblok je danas već proizvod koji privlači interesovanje sve većeg broja gradova koji žele da primene isto ili veoma slično rešenje.

Foto: Miloš Maksimović

Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.