Potraga za savršenim selfijem uništava prirodu, upozoravaju naučnici

Potreba za dramatičnim selfijem ili savršenom fotografijom pejzaža pokazuje se štetnom za prirodu, pokazala je nova australijska studija.

Istraživači su identifikovali nekoliko direktnih i indirektnih uticaja koje je pojava i značaj društvenih medija imala na prirodno okruženje, uključujući poremećaje u obrascima parenja i ishrane životinja i gaženje ugroženih biljnih vrsta. Indirektni uticaji uključuju širenje bolesti i povećan krivolov flore i faune.

Prema rečima dr Roba Dejvisa, višeg predavača na Univerzitetu Edith Cowan (ECU), pojava društvenih medija stvorila je ekološki uticaj koji inače nikada ne bi postojao.

Grupe na društvenim mrežama olakšale su ljudima da identifikuju lokaciju ugroženih biljnih vrsta ili područja za parenje ptica ili divljih životinja, sa informacijama koje se brzo šire i uzrokuju veliki priliv ljudi u oblasti koje bi inače ostale netaknute. Kao rezultat, obrasci parenja i ishrane životinja su poremećeni, a postoji i povećan rizik od predatorstva. Pored toga, korišćenje poziva i dronova ostavlja dugotrajan uticaj – rekao je dr Dejvis.

Ni morski svet nije pošteđen

Vanredni profesor na Školi molekularnih i životnih nauka na Univerzitetu Curtin, Bil Bejtmen, ukazao je na kritično ugroženu vrstu drozda koja je pokazala promenjene obrasce gnežđenja zbog ometanja fotografa.

– Takođe znamo da su orhideje veoma podložne gaženju i promenama staništa, a mnoge grupe su ugrožene povećanim turizmom i rekreativnim aktivnostima koje se promovišu putem društvenih medija. Ali to nije samo na kopnu i u vazduhu: blic fotografija i ometanja od strane ronilaca mogu negativno uticati na morski život, poput kit ajkula i drugih osetljivih vodenih organizama – upozorava dr Bejtmen.

Orhideje popularan sadržaj na društvenim mrežama

Istraživačica Odeljenja biodiverziteta, zaštite i atrakcija Kings Park, dr Belinda Dejvis, primetila je da su orhideje posebno popularan sadržaj za objave na društvenim mrežama, a čak postoje grupe na društvenim mrežama posvećene objavljivanju fotografija autohtonih orhideja.

– Te grupe mogu imati više od 10.000 članova, tako da bi brzo širenje informacija o lokacijama cvetanja i povećan saobraćaj na ključnim mestima trebalo smatrati novom pretnjom. Orhideje mogu imati vrlo specifične interakcije sa jednom vrstom oprašivača i gljiva. Preterana poseta ne samo da direktno utiče na orhideje gaženjem, već može i indirektno uticati na integritet njihovih ekoloških interakcija, čineći ih ranjivim – rekla je ona dodajući ipak da uprkos negativnim stranama korisnika društvenih mreža koji narušavaju prirodna staništa, fotografija može biti neverovatno moćan alat za očuvanje prirode, podstičući i jačajući ekološki aktivizam i povezivanje s prirodom.

U istraživanju su učestvovali naučnici sa Univerziteta Edith Cowan (ECU), Univerziteta Curtin, Univerziteta Murdoch i Odeljenja biodiverziteta, zaštite i atrakcija Kings Park.