Mlekomat u Čajetini i dalje jedini u Srbiji – interesovanje poljoprivrednika veliko, ali subvencija još nema

„U Čajetini otvoren prvi mlekomat u Srbiji“, „Planulo domaće mleko“, „I to je moguće – mlekomat u Čajetini“ – ovo su samo neki od naslova koje su mediji objavili u februaru izveštavajući o Milovanu Ninčiću koji je u centru varošice u zapadnoj Srbiji postavio prvi mlekomat. Mediji su bili jednoglasni u pohvali ovog poduhvata, ali domišljati poljoprivrednik iz sela Branešci, ne svojom voljom, i dalje jedini u Srbiji ima mlekomat.

Kako kaže za portal Cirkularna ekonomija, mnogi su ga kontaktirali sa željom da u svojim mestima postave ovaj aparat, ali niko se još nije osmelio da uloži 15.000 evra. A subvencija za mlekomate od države i dalje nema.

Mnogo ljudi iz cele Srbije me zvalo i raspitivalo se za mlekomat, ali svi čekaju državu da obezbedi subvencije. Ne znam zašto subvencija još nema, možda nekom ne odgovara da se uvoze ovi aparati. Ali znam da bi država trebalo da subvencioniše mlekomate – jasan je Ninčić koji je sada i distributer ovog aparata iz Italije za Srbiju i Bosnu.

Aparat košta 15.000 evra

Aparat sa kompletnom opremom, rezervnim delovima i PDV-om košta 15.000 evra, ali ulaganje se isplati. Kako kaže naš sagovornik, dok je prodavao mleko otkupljivačima, za litar je dobijao blizu 30 dinara, a sada ga prodaje direktno mušterijama za 80 dinara. Zadovoljan on jer je dobio skoro 3 puta veću cenu, ali i kupci koji su pazarili sveže, kvalitetno punomasno mleko od lokalnog proizvođača.

– Prodam otprilike 80 litara mleka dnevno. Preko leta je bila malo slabija prodaja, jer meštani nisu bili tu zbog odmora i radova u polju, mada čulo se za mlekomat, pa dolaze mušterije koje su na odmoru na Zlatiboru, iz Beograda, Novog Sada – priča Ninčić.

Prema rečima našeg sagovornika, aparat je jednostavan za korišćenje. Kada se krave pomuzu, sveže mleko se prebacuje u laktofriz gde se čuva na temperaturi do 4 stepena. Iz laktofriza se prebacuje u specijalno bure, a zatim odvozi do mlekomata i ubacuje u aparat.

Kapacitet aparata je 100 litara, a sve je povezano, pa aparat na SMS šalje podatke o radu, temperaturi, stanju rezervi. Mušterije donose svoje flaše čime se smanjuje upotreba jednokratne ambalaže. Ko nema flašu, može da je kupi u obližnjoj prodavnici. Po ubacivanju novca, bira se željena količina, 1l ili 2l i aparat za nekoliko trenutaka isporučuje mleko.

– U početku sam besplatno delio staklene flaše, tako da svi meštani sada donose svoje flaše, ne moraju da kupuju. Razmišljao sam i da pored mlekomata postavim aparat sa staklenim flašama. Taj aparat, u zavisnosti od opreme, košta od 5.000 evra do 12.000 evra, pa će ta investicija malo sačekati – kaže Ninčić.

U planu mlekomat na Zlatiboru

U planu je i postavljanje mlekomata na Zlatiboru što će omogućiti i meštanima i gostima najposećenije srpske planine da uživaju u kvalitetnom mleku kupljenom direktno od malog proizvođača.

– Za sledeću godinu sam planirao postavljanje mlekomata na Zlatiboru. Prvo moram da proširim kapacitete, trenutno imam 10 grla i 6 krava koje se muzu. Potreba postoji, dosta mušterija i turista dolazi u Čajetinu sa Zlatibora. Taman ću do kraja godine videti da li ću dobiti povraćaj dela novca uloženog za prvi mlekomat, pa ću onda moći da investiram u naredni – zaključuje Ninčić.

Foto i video: Milutin Labudović

Napomena: Tekst iz serijala „Zlatibor i Čajetina na putu ka cirkularnoj ekonomiji“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.