Hrvatska bi od 1. januara 2027. godine mogla da uvede kaznu doživotnog zatvora za 15 najtežih krivičnih dela, među kojima će biti i posebno teško krivično delo protiv životne sredine – ekocid.

Reč je za sada o predloženim izmenama Kaznenog zakona, koje je hrvatska vlada pripremila tokom 2026. godine. Ministar pravosuđa, uprave i digitalne transformacije Damir Habijan najavio je da će među novim odredbama biti i krivično delo „posebno teškog kaznenog dela protiv životne sredine“, odnosno ekocida.

Prema predlogu, ekocid bi obuhvatio najteže slučajeve kada posledice po životnu sredinu imaju takve razmere da ih je nemoguće sanirati ili su izuzetno velike, uz istovremeno ugrožavanje ljudskog zdravlja ili života.

Za ovo krivično delo predviđena je kazna od najmanje deset godina zatvora do dugotrajnog zatvora, odnosno kazne od 21 do 40 godina. Nakon uvođenja doživotnog zatvora, najteži slučajevi mogli bi da budu kažnjeni i tom kaznom.

Posebno je značajno to što za ekocid, prema predlogu, ne bi važila zastarelost. Hrvatsko Ministarstvo pravosuđa obrazlaže to činjenicom da posledice pojedinih krivičnih dela protiv životne sredine, poput zagađenja zemljišta ili vode, mogu postati vidljive tek decenijama nakon izvršenja.

Predlog predviđa i znatno veće novčane kazne za pravna lica. Maksimalna kazna za kompanije za najteže oblike ekološkog kriminala trebalo bi da bude povećana na 50 miliona evra.

Belgija i Francuska već uvele ekocid

Uvođenje ekocida u hrvatsko zakonodavstvo bilo bi značajno i u evropskom kontekstu, ali Hrvatska ne bi bila prva država koja je ovaj pojam unela u svoje krivično zakonodavstvo.

Belgija je 2024. godine u novi Krivični zakonik uvrstila posebno krivično delo ekocida. Belgijska definicija obuhvata namerno izvršenje protivpravnog dela kojim se, uz svest o posledicama, prouzrokuje ozbiljna, široko rasprostranjena i dugotrajna šteta životnoj sredini.

Francuska je ekocid uvela 2021. godine. Tamo se kao ekocid tretiraju određena namerna krivična dela protiv životne sredine koja prouzrokuju ozbiljnu i dugotrajnu štetu zdravlju, flori, fauni ili kvalitetu vazduha, zemljišta ili vode. Za takva dela predviđena je kazna do deset godina zatvora i novčana kazna do 4,5 miliona evra.

Termin ekocid postoji i u krivičnim zakonima pojedinih država van Evropske unije. Jermenski Krivični zakonik, na primer, pod ekocidom podrazumeva masovno uništavanje flore ili faune, trovanje životne sredine, zemljišta ili vodnih resursa i druge radnje koje izazivaju ekološku katastrofu, za šta je predviđeno od 10 do 15 godina zatvora.

Slične odredbe postoje i u Vijetnamu, gde Krivični zakonik ekocid i uništavanje prirodne sredine svrstava među zločine protiv čovečnosti, sa veoma strogim kaznama, uključujući i doživotni zatvor ili smrtnu kaznu.

Papa Franja tražio da ekocid postane međunarodni zločin

Ideja da uništavanje životne sredine treba tretirati kao posebno teško krivično delo nije nova. Papa Franja je 2019. godine, obraćajući se Međunarodnom udruženju za krivično pravo, pozvao međunarodnu zajednicu da ekocid prizna kao „petu kategoriju zločina protiv mira“.

Ekocid je tada opisao kao gubitak, oštećenje i uništavanje ekosistema određene teritorije u meri u kojoj je njihovo korišćenje od strane stanovništva ozbiljno ugroženo. Istovremeno je predložio da se „grehovi protiv ekologije“ uključe i u katoličko učenje.

Time se pitanje ekocida pomera iz domena zaštite životne sredine i administrativnih kazni ka pitanju krivične odgovornosti za najteže oblike uništavanja prirode.

Za sada, međutim, ne postoji posebno međunarodno krivično delo ekocida u mirnodopskim uslovima. Rimskim statutom Međunarodnog krivičnog suda zaštita životne sredine je obuhvaćena u kontekstu ratnih zločina, dok predlog da ekocid postane zasebno međunarodno krivično delo i dalje predstavlja predmet međunarodnih inicijativa.

Srbija i ekocid

Srbija za sada nema ekocid kao posebno krivično delo. Krivični zakonik Republike Srbije sadrži niz krivičnih dela protiv životne sredine, među kojima su zagađenje životne sredine, nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, nedozvoljena izgradnja i druga dela.

Kod najtežeg oblika krivičnog dela zagađenja životne sredine, ako dođe do uništenja ili oštećenja biljnog ili životinjskog sveta velikih razmera ili do zagađenja čije uklanjanje zahteva duže vreme ili velike troškove, propisana je kazna zatvora od jedne do osam godina i novčana kazna.

Ideja da se ekocid uvede u srpsko krivično pravo ipak se već pojavljivala. Centar za lokalnu samoupravu (CLS) je u maju 2021. godine javno predložio da se u Krivični zakonik uvede novo krivično delo ekocid, za najteže i teško popravljive štete po životnu sredinu.

Do danas, međutim, ove inicijative nisu rezultirale uvođenjem ekocida kao posebnog krivičnog dela u Srbiji.