Da nam bakterije mogu pomoći u izdvajanju retkih metala iz starih baterija i odbačene elektronske opreme, dokazuju naučnici sa Univerziteta u Edinburgu koji koriste mikrobe za reciklažu litijuma, kobalta, mangana i drugih skupih elemenata. Bez pomoći ovih mikroba, mogli bismo ostati bez sirovina za izgradnju turbina, električnih automobila i solarnih panela, poručuju naučnici, prenosi Gardijan.
Retki i skupi metali su od vitalnog značaja za proizvodnju električnih automobila i drugih uređaja na kojima se zasniva zelena tehnologija, istakla je profesorka Luiz Horsfol, predsednica održive biotehnologije u Edinburgu.
– Ako želimo da okončamo našu zavisnost od petrohemikalija i oslanjamo se na električnu energiju za grejanje, transport i energiju, postaćemo sve više zavisni od metala. Sve te fotonaponske ćelije, dronovi, 3D štampači, vodonične gorivne ćelije, vetroturbine i motori za električne automobile zahtevaju metale – mnogi od njih su retki – koji su ključni za njihovo funkcionisanje – rekla je Horsfol.
Politički aspekt je takođe bitan, upozoravaju naučnici. Kina kontroliše ne samo glavne zalihe retkih zemnih elemenata, već dominira i u njihovoj preradi.
– Da bismo zaobišli ove probleme, moramo razviti cirkularnu ekonomiju u kojoj ćemo ponovo koristiti ove minerale gde god je to moguće, inače ćemo vrlo brzo ostati bez materijala. Na Zemlji postoji samo ograničena količina ovih metala i više ne možemo sebi priuštiti da ih bacamo kao otpad, kao što to sada činimo. Potrebne su nam nove tehnologije reciklaže ako želimo da uradimo nešto u vezi sa globalnim zagrevanjem – istakla je Horsfol.
Ta divna, mala, luda stvorenja
Ključ za reciklažu su mikrobi, poručuju naučnici.
– Bakterije su divna, mala, luda stvorenja koja mogu izvesti neke čudne i predivne procese. Neke bakterije mogu sintetisati nanočestice metala, na primer. Verujemo da to rade kao proces detoksikacije. U osnovi, one se zakače za atome metala i zatim ih izbacuju kao nanočestice kako se ne bi otrovale njima – pojašnjava Horsfol.
Koristeći takve sojeve bakterija, Horsfol i njen tim su uzeli otpad iz elektronskih baterija i automobila, rastvorili ga, a zatim koristili bakterije da se zakače za određene metale u otpadu i talože ih kao čvrste hemikalije.
– Prvo smo to uradili sa manganom. Kasnije smo to uradili sa niklom i litijumom. A onda smo koristili drugačiji soj bakterija i uspeli smo da izdvojimo kobalt i nikl.
Ključno je da su sojevi bakterija korišćeni za izdvajanje ovih metala bili prirodno prisutni. U budućnosti, Horsfol i njen tim planiraju da koriste genetski modifikovane verzije kako bi povećali količinu izdvojenih metala.
– Potrebno je da budemo u stanju da izdvojimo kobalt i nikl odvojeno, što trenutno ne možemo – kažu naučnici.
