Između 50 i 70 odsto mobilnih telefona koji se više ne koriste kao primarni uređaji u Kanadi, Meksiku i Sjedinjenim Američkim Državama dobija drugu upotrebu kroz popravku, obnovu, preprodaju ili poklanjanje, ali se materijali iz tih uređaja na kraju uglavnom gube iz sistema.

Do 2040. godine mobilni telefoni kojima istekne životni vek u Severnoj Americi mogli bi sadržati kritične minerale vredne najmanje 2,2 milijarde dolara koji bi mogli da budu vraćeni u proizvodne lance.

To pokazuje analiza Fondacije Elen Mekartur i Komisije za saradnju u oblasti životne sredine (CEC), predstavljena u radu „Nedostajući signal: Otključavanje potencijala cirkularne ekonomije za mobilne telefone u Severnoj Americi“.

Rad prati kretanje mobilnih telefona kroz upotrebu, ponovnu upotrebu, sakupljanje i obradu u tri zemlje.

Dve milijarde mobilnih telefona u SAD do 2040.

Kako se podseća, mobilni telefoni sadrže 63 elementa, među kojima su bakar, kobalt, litijum i elementi retkih zemalja.

Iako značajan deo uređaja ulazi u drugi ciklus korišćenja, 30 do 50 odsto telefona koji izlaze iz prve upotrebe ne bude pouzdano vraćeno u sistem.

Prema analizi, do 2040. godine u SAD bi oko dve milijarde mobilnih telefona moglo dostići kraj životnog veka, u Meksiku 410 miliona, a u Kanadi 180 miliona uređaja.

Najveći potencijal nije u reciklaži

Autori analize ukazuju da se vrednost može zadržati u različitim fazama životnog ciklusa telefona – od dizajna i dužeg korišćenja, preko popravke, obnove i preprodaje, do sakupljanja i oporavka materijala kada uređaj više nije moguće ponovo koristiti.

Dizajn uređaja koji omogućava duži vek, lakšu popravku i razdvajanje komponenti može produžiti vreme tokom kojeg telefon i njegovi delovi ostaju u upotrebi.

Duža softverska podrška, standardi popravljivosti i modeli poslovanja zasnovani na preprodaji, lizingu i održavanju takođe mogu doprineti tome da uređaji duže ostanu u opticaju.

Problem predstavlja i prikupljanje telefona koji više nisu potrebni korisnicima. Prema analizi, veći broj mogućnosti za povrat uređaja, ulaganja u logistiku i pouzdani standardi za brisanje podataka mogli bi da olakšaju njihov ulazak u lance popravke, obnove i preprodaje.

Tek kada ponovna upotreba više nije moguća, fokus se pomera na oporavak materijala. Autori ukazuju na potrebu za većim kapacitetima za obradu i preradu sekundarnih sirovina, ali i za stabilnom potražnjom za tako dobijenim materijalima.

Od telefona do sirovina za energetsku i digitalnu tranziciju

Materijali sadržani u mobilnim telefonima nisu značajni samo za elektronsku industriju. Kobalt, litijum, elementi retkih zemalja i drugi metali koriste se i u proizvodnji električnih vozila, infrastrukturi elektroenergetskih mreža i naprednoj elektronici.

Ako uređaji koji mogu biti ponovo upotrebljeni, popravljeni, obnovljeni ili reciklirani završe kao otpad ili budu izvezeni, deo njihove ekonomske vrednosti napušta region, dok se povećava potreba za novom ekstrakcijom sirovina.

Analiza zato kao ključne pravce delovanja izdvaja projektovanje telefona za dužu i ponovljenu upotrebu, razvoj pouzdanih kanala za njihovo vraćanje u sistem, povećanje kapaciteta za domaću obradu materijala i stvaranje stabilne potražnje za sekundarnim sirovinama.

Uređaj kao usluga

Za vlade tri zemlje autori posebno izdvajaju mogućnost usklađivanja politika poput proširene odgovornosti proizvođača, prava na popravku i standarda dizajna, dok za kompanije kružni modeli poslovanja mogu otvoriti dodatne prihode kroz obnovu uređaja, otkup starih telefona i modele „uređaj kao usluga“.

Analiza je zasnovana na modeliranju tokova materijala koje je sproveo RTI International i konsultacijama sa više od 90 organizacija iz Kanade, Meksika i SAD.