Kada su prošle godine na konferenciji u Glazgovu COP 26 razvijene zemlje potpisale zajedničku izjavu da će do kraja ove godine prestati sa finansiranjem fosilnih goriva i da će prioritet dati obnovljivim izvorima energije, retko ko im je poverovao da će to zaista i učiniti.
Da su neverne Tome bile u pravu, pokazuje novo istraživanje da su do sada, od 34 države koje su izjavu potpisale uz 5 javnih finansijskih institucija, samo neke to zaista i uradile.
Da bi uradile to što su obećale, zemlje su morale da prebace 28 mlrd USD iz finansiranja fosilnih goriva u budžet za čistu energiju. Od zemalja potpisnica, 18 pripada bogatim zemljama čiji budžet za javno finansiranje projekata fosilnih goriva iznosi u proseku 28 mlrd USD godišnje, dok je budžet za obnovljive izvore energije 18 mlrd USD.
Samo neke potpisnice, među kojima su Evropska investiciona banka (EIB) i Velika Britanija objavile su da će isključiti fosilna goriva iz svojih međunarodnih finansiranja, pokazuje zajednički izveštaj američke organizacije Oil Change International, kanadskog Međunarodnog instituta za održivi razvoj i britanskog Tearfund.
Oni su analizirali javno dostupne podatke 18 razvijenih zemalja potpisnica izjave u Glazgovu i EIB. Analiza je obuhvatala podatke o izvoznim kreditnim agencijama i razvojnim finansijskim institucijama.
Kanada prva na neslavnoj listi
Obećanje su delimično ispunile Danska, Francuska, Švedska, Holandija i to u domenu razvojnih finansijskih institucija, ali ne i izvoznih kreditnih agencija.
Ostale zemlje nisu ispunile obećanje. Rekorder na neslavnoj listi je Kanada koja je obezbedila najveće javno finansiranje fosilnim gorivima, sa 11 mlrd USD godišnje uglavnom za naftu i gas.
Vicešampion je najveći emiter među razvijenim nacijama SAD sa 3,1 mlrd USD, slede Italija i Nemačka sa 2,8 mlrd USD i Španija sa 2,4 mlrd USD javnog finansiranja u oblasti fosilnih goriva. Prošlog meseca, lideri G7 uključujući SAD, Nemačku i Italiju izjavili su da tečni gas može biti privremeno rešenje na naftnu krizu izazvanu ratom u Ukrajini.
Najveći azijski zagađivači, poput Kine, Indije, Japana ni formalno se nisu pridružili sporazumu u Glazgovu. Jedina azijska zemlja koja je potpisala izjavu je Šri Lanka, ali to je bilo pre energetske krize koja je uticala na ekonomiju ove ostrvske zemlje dovodeći do ostavke cele administracije.
– Kako bi se prestalo sa međunarodnim finansiranjem fosilnih goriva, veoma je važno da zemlje poput Kine i Južne Koreje potpišu izjavu u Glazgovu – navodi se u izveštaju.
Reč je o zemljama koje su neki od najvećih finansijera fosilnih goriva: Južna Koreja 10,6 mlrd USD i Kina 7,3 mlrd USD.
Izvor: eKapija
