Modni brendovi odavno promovišu svoje proizvode koristeći tvrdnje o održivosti, kao što je odeća napravljena od recikliranih tekstilnih materijala.

Ali šta je sa pravima radnika koji obrađuju ovaj tekstilni otpad? Da li se njihovi radni uslovi uzimaju u obzir kada modni brendovi obeležavaju haljinu sa recikliranim sadržajem oznakom održivosti?

Upravo to istražuje nova publikacija holandske organizacije Arisa „Slepe tačke u reciklaži tekstila: tvrdnje modne industrije o održivosti zanemaruju prava radnika“ (Blind spots in textile recycling: Fashion’s sustainability claims overlook workers’ rights).

Analizirano je 20 brendova brze mode sa ciljem da se proveri da li uključuju radne uslove radnika u reciklaži tekstila u svoje prakse provere poslovanja.

Procena je zasnovana na pregledu javnih izveštaja brendova, dopunjenom kratkom anketom poslatu kompanijama.

Teški uslovi rada u reciklaži tekstila

Prethodna istraživanja su pokazala da mnogi radnici u reciklaži tekstila u Južnoj Aziji rade u teškim uslovima, uključujući ozbiljne rizike po zdravlje i bezbednost, niske plate i nedostatak formalnih radnih odnosa i socijalne zaštite, navodi Arisa.

Od 20 ispitanih brendova brze mode, većina povezuje korišćenje recikliranih tekstilnih materijala sa ekološkim benefitima, dok ne pominju prava radnika ili radne uslove.

– Mnoge kompanije izgleda da imaju ograničeno znanje o ovim delovima svojih lanaca snabdevanja, navode razloge zašto ih ne uključuju u svoje ’due diligence’ procese ili prebacuju odgovornost na dobavljače. Dok postoji jasan jaz u znanju među brendovima, postoji hitna potreba da se reciklaža tekstila proceni i sa aspekta radnih i ljudskih prava, pored ekoloških razmatranja – ističe Arisa.