O njoj se mašta. Sanja. Ona se zamišlja. Iščekuje. Vekovima inspiriše pesnike, pisce, putnike, koji veruju da će baš oni proniknuti u njenu mistiku. Tako je i danas kada umesto putnika ove hrle milioni turista spremni da se prepuste strastvenom duhu juga Španije.

Andaluzija je postala trendi, relativno lako dostupna egzotika u Evropi. I tu se krije zamka, kao kod drugih destinacija „koje morate videti pre nego što umrete“. Da ne razočara.

Ali kad stopalo zakorači na tako dugo sanjanu kaldrmu, dok u vazduhu golica miris pomorandži, ništa nije onako kako ste zamišljali. Bolje je.

Ronda na litici

Za jedan rukav vas vuče Pikaso, za drugi Hemingvej. Iza ugla vas čeka Kolumbo koji ubeđuje kraljicu Izabelu da će naći novi put do Indije. U obruču ste matadora i flamenka, ruku pod ruku hodaju katolici, Jevreji i Mavari. Vidite suživot, ali i krv, ljude koji beže, knjige na lomači. Pogled prikovan za čarobne fasade želi da otkrije tajnu mozaika, traži džamiju u katedrali, crkvu u džamiji.

Želećete sve da shvatite i osetite u jednom putovanju. Ali, kad savladate taj poriv, tako uobičajen za prvu posetu Andaluziji, kad odolite iskušenju da vidite sve, razumete sve, kad se prepustite sporijem vremenu, kad prihvatite da su radnje zatvorene od 14h do 17h, kad zastanete, počećete zaista da uživate.

Svaki grad tvrdi da je baš u njemu najbolji flamenko šou

Nije Andaluzija izmislila „dolce vitu“, ali kao da jeste. Za razliku od nekih drugih turističkih destinacija gde lokalce nećete videti jer su pobegli pred najezdom turista, ovde su tu. U kafićima na jutarnjoj kafi i čurosima pred polazak na pijacu, na ulicama u šetnji, ne odustajući od sunca i druženja čak i kad koriste hodalice, uveče deleći tapas u barovima sa kolegama i prijateljima.

Još nema natpisa „Turisti idite kući“, iako je Andaluzija sve posećenija oblast Španije. Prošle godine zabeleženo je više od 13 miliona međunarodnih dolazaka i ostvaren rekord u ukupnom broju posetilaca – 36 miliona koji su doneli 30 milijardi EUR.

I uverili se u Lorkine reči da Andaluzija nije mesto koje posećujete, već ono koje ostaje sa vama zauvek.

Belo selo Vejer de la Frontera

Istorija Andaluzije – Suživot , ali i progoni

Mnogo je teritorija koje se hvale mešavinom kultura, ali ako su se kulture igde stvarno mešale, onda je to ovde, na jugu Španije. Posle Feničana, Rimljana, Vandala i Vizigota, u 8. veku stižu Mavari koji su vladali sedam vekova. Dali su Mavari Andaluziji mnogo, od imena (Al Andalus – Zemlja Vandala, jer su pre njih ovde bili Vandali), do brojnih spomenika, palata, mozaika.

Bilo je to, po mišljenju mnogih istoričara, zlatno doba Andaluzije, zbog ekonomskog prosperiteta i kulturnog procvata. Dok je ostatak Evrope i dalje grcao u mračnom srednjem veku, ovo je, kažu, bio centar učenja i nauke.

Za vreme Mavara, Kordoba je važila za najprosperitetniji grad čitave Evrope

Živele su ovde, dakle, kulture zajedno, ali se i istrebljivale, pa nema mesta romantizaciji prošlosti. U Granadi su muslimani ubili nekoliko hiljada Jevreja u čuvenom masakru 1066. Kada su katolici, nakon rekonkviste, pobedili 1492. godine, dali su svim muslimanima i Jevrejima „izbor“ – da prihvate katoličanstvo ili zauvek napuste regiju.

Veliki deo Mavara tada odlazi u Maroko (zanimljivo, danas mnogi Marokanci dolaze da žive ovde), dok je zbog nepravdi prema proteranim Jevrejima, moderna Španija kasnije nudila državljanstvo njihovim potomcima.

Kordoba krije bisere iza svakog ugla

Ni knjige nisu bolje prošle, 1499. španski kardinal je naredio da se na trgu u Granadi spale arapske knjige, njih 5.000.

I tako se ovaj most između Evrope i Afrike, katolika, Jevreja i muslimana, vekovima gradio i rušio, učvršćivao i krunio.

Kako organizovati putovanje u Andaluziju

Iako sve više naših agencija u ponudi ima aranžmane za Andaluziju, vrlo jednostavno i sami možete organizovati ovo putovanje jer Air Serbia iz Beograda leti direktno za Malagu (povratna karta sa kabinskim prtljagom se na promo ponudama može naći i za 140 EUR).

Iz Malage možete vozom i autobusom do svih većih gradova. Karte za autobus i voz se mogu kupiti i onlajn, s tim što su, ukoliko kupujete bliže vremenu putovanja, jeftinije za autobus. Kružnom turom nadesno iz Malage prvo ćete posetiti Granadu, zatim Kordobu, Sevilju, pa Kadiz.

Raskoš Kadiza

Nešto je komplikovaniji put do Ronde, pa je za ovaj izlet preporuka iznajmljivanje automobila na jedan dan. Putevi su mahom odlični (bonus je pogled na nepregledne maslinjake), a putarina se ne plaća ni na širokoj mreži autoputeva.

Smeštaj je najskuplji u Malagi i Sevilji (gde je, doduše, zbog velikih vrućina u julu i avgustu znatno povoljniji), dok u Granadi i Kordobi možete pronaći pristojan studio u centru za dve osobe za manje od 50 EUR.

Malaga je jedan od najbrže rastućih španskih gradova

Malaga – U potrazi za Banderasom u novoj Barseloni

Najušminkaniji od svih andaluzijskih gradova, Malaga, primer je kako se grad može promeniti za 20 godina. Jedan od najbrže rastućih španskih gradova zovu i „novom Barselonom“, s tim što se Malaginjanima (ima ih blizu 600.000) još nisu (toliko) smučili turisti.

A imaju razloga, jer su cene nekretnina porasle nekoliko puta, pa oni koji su ovde rođeni, mogu samo sanjati da kupe sebi stan.

Ne propustite Pikasov muzej jer, iako se ovde ne nalaze njegova najpoznatija dela, videćete razvoj ovog velikog umetnika rođenog u Malagi.

Meštani će vam sigurno pokazati penthaus još jednog poznatog žitelja, Antonija Banderasa, koji je uprkos holivudskoj popularnosti, odlučio da upravo ovde provodi dosta vremena. Kažu da se može videti na terasi svog penthausa u centralnom delu grada, sa pogledom na tvrđavu Alkazaba.

U potrazi za Banderasom, svratite i u El Pimpi, čuveni restoran iz 1971. Danas je delom u vlasništvu Oskarovca, i uprkos velikom broju turista, i dalje ovde možete videti lokalce kako uživaju u čaši vina.

Čuveni El Pimpi čiji je suvlasnik Banderas

Posetite katedralu kojoj nedostaje toranj, pa je dobila nadimak Manquita (jednoruka dama). Probajte „espetos“, grilovane sardine, tradicionalno jelo iz 19. veka kada je ovaj kraj još bio siromašan i zavisio od ribarstva.

U nastavku Malage, Obalom sunca (Costa del Sol) pružaju se velika letovališta, Toremolinos, Benalmadena, Fuengirola, u kojima vole da se brčkaju Britanci i Severnjaci.

Posebna vrsta turizma ovde je u povoju, rezidencijalni, gde stanovnici Zapadne i Severne Evrope, uglavnom penzioneri, odlučuju da kupe nekretninu i po nekoliko meseci provode grejući se na andaluzijskom suncu.  

Tvrđava Alkazaba

Oni najbogatiji biraju Marbelju. U ovom svetu u malom, žive stanovnici iz 153 zemalja (od 195 koliko ih ima na planeti). Pa ako želite da osetite kako žive bogati i slavni, pravac Marbelja.

Cene: Pikasov muzej 13 EUR, Katedrala 10 EUR, Alkazaba i zamak Gibralfaro 5,5 EUR, Muzej Pompidu 7 EUR.

Ronda i bela sela – Očarali i Orsona Velsa i Hemingveja

Na nešto više od sat vožnje od Malage, nalazi se bajkovito mestašce na litici u koje su se zaljubili i Orson Vels i Ernest Hemingvej. Zaštitni znak je impresivni most izgrađen u 18. veku, odakle se pruža pogled na klisuru i bele kuće na liticima.

Impresivni most u Rondi

Ovde se nalaze arapska kupatila, jedna od najbolje očuvanih u Španiji i jedna od najstarijih korida, otvorena 1848, kojoj je svetsku slavu donela Madona snimivši spot Take a Bow. Korida je  sada muzej u kom se možete upoznati sa istorijom borbe sa bikovima.

Upravo u Rondi rođen je 1754. godine vodeći matador Pedro Romero, koji se penzionisao nakon više od 5000 borbi u kojima, legenda kaže, nije dobio ni ogrebotinu.

Jedna od najstarijih korida u Španiji

U borbama su uživali i  Orson Vels i Ernest Hemingvej kojima se grad odužio podizanjem spomenika u blizini koride. Hemingvej je pisao da ako treba da posetite borbu sa bikovima u samo jednom gradu, neka to bude Ronda.

Velsov pepeo je prosut u bunar u Rondi na imanju njegovog dobrog prijatelja matadora Antonija Ordoneza. Na spomeniku piše „Čovek nije odakle je rođen, već gde je odlučio da umre“.

Savet: Iz Ronde nastavite do belih sela, nazvanim tako po belim fasadama. Koje god da izaberete, nećete pogrešiti, ali za jedno od najatraktivnijih važi Setenil de las Bodegas, uklesano u stenama. 

Setenil de las Bodegas

Granada i priče iz Alhambre

Ako možete da posetite samo jedan grad u Španiji, neka to bude Granada – nije to bez razloga savetovao veliki Hemingvej.

Ali, ako u Granadu stignete odmah posle Malage, pripremite se na promenu pejzaža. More i palme ovde ustupaju mesto planinskom vencu Sijera Nevade koji nadgleda grad. Iako je od Granade udaljen samo 32 kilometra, Andalužani kažu da ove retko skijaju jer je skupo.

Ipak, nešto je drugo razlog zbog kog ovde hrle turisti – tvrđava Alhambra, jedan od najpoznatijih spomenika islamske arhitekture i najposećenijih atrakcija u Španiji.

Zaštitni znak Granade, tvrđava Alhambra

Moderni putnici nemaju tu sreću da poput diplomate Vašingtona Irvinga žive u okviru zidina Alhambre, što je njemu uspelo tokom tri meseca 1829. kada je ova palata bila skoro napuštena. Ali barem mogu, držeći pod rukom njegove „Priče iz Alhambre“, početi da otkrivaju tajne „crvene tvrđave“.

Gradnja je počela u 13. veku, najveća prostorija je Sala ambasadora sa do detalja dekorisanim plafonom, najatraktivnija Dvorana lavova, a najvažnija Nasrid palata koju su izgradili pripadnici istoimene dinastije.

Ali, ako i ne dođete do karte, jer su prodate i po nekoliko meseci unapred, obavezno svratite do ovog kompleksa gde možete besplatno videti Palatu Karlosa V.

Palata Karlosa V

Kada završite posetu Alhambri, šetajte uskim ulicama Albaicina, pa Sakromontea u čijim su pećinama živeli Romi i gde se i danas može pogledati flamenko šou, satkan od generacijske tuge i besa u jednom udaru kastanjete i cipela plesača.

Zatim se spustite do katedrale i kraljevske kapele u kojoj počivaju ostaci katoličkih monarha, kraljice Izabele i njenog supruga, kralja Ferdinanda II. Istorija vreba i na Bib Rambla trgu na kom je u davnoj prošlosti spaljeno 5.000 arapskih knjiga.

Pogled na Granadu sa tvrđave

Savet: Karte za Alhambru obavezno kupite na vreme (cena je 19 EUR), jer mogu biti rasprodate i po nekoliko meseci unapred.

Kordoba – Kao da ste zalutali u srednji vek

Već u ovoj fazi vašeg putovanja, bićete toliko očarani Andaluzijom da ćete pomisliti da se ništa ne može meriti sa lepotama koje ste videli. Prevarićete se.

Kada stignete u Kordobu, bilo autobusom ili vozom, pitaćete se čemu svi hvalospevi o njoj. Ali samo dok ne stignete do starog grada koji će vas momentalno katapultirati u vreme Seneke koji je ovde rođen, pa Kolumba koji je upravo u Kordobi predstavio katoličkim monarsima plan putovanja tokom kog će neplanirano otkriti Ameriku.

Dvorište pomorandži

Za razliku od nekih drugih gradova gde je stari deo malen, ovde imate utisak da mu nema kraja. Iza svakog ugla, iz svake uske ulice, nabasaćate na neki biser.

Možda osetite i tragove slavne prošlosti. Jer, za vreme Mavara, Kordoba je važila za najprosperitetniji grad čitave Evrope. Od 8. do 10. veka ovo je bio centar religijske tolerancije, nauke, filozofije. Bila je Kordoba prestonica islamske Španije tokom srednjeg veka kada je, po nekim procenama, ovde živelo pola miliona ljudi.

Ono što je Alhambra za Granadu, za Kordobu je džamija katedrala Meskita, do koje vodi stari rimski most.

Do Meskite vodi stari rimski most

Zdanje u kom se prepliću uticaji Vizigota, hrišćana i muslimana, pod Unesco zaštitom, važi za najznačajniji muslimanski spomenik na Zapadu.

Kada prođete kroz Dvorište pomorandži, na ulazu vas dočekuju karakteristični crveno-beli stubovi kojih je prvobitno bilo 856. Šetajući kroz njih, nemate utisak da ste u crkvenom objektu, već u kakvoj čarobnoj šumi.

A onda, usred džamije nabasaćete na katedralu koju su izgradili katolici kada su osvojili ovaj deo Španije.

Crveno-beli stubovi u džamiji

Ostatak vremena posvetite lutanju gradom. Zavirite u dvorišta od kojih Kordovljani prave umetnička dela ukrašavajući ih prelepim cvećem, šetajte Jevrejskim kvartom, a onda pustite da vam se utisci slegnu sedeći pored reke sa pogledom na prošlost.

Savet: Kordobu turisti neretko posećuju na dnevnom izletu iz nekog od obližnjih gradova, ali obavezno prespavajte ovde jer uveče, kad dnevni posetioci odu, kaldrmisane ulice Kordobe postaju samo vaše.

Sevilja – Kristobal Kolon, kič i radost

Posle mira i mistike Kordobe, može vam teško pasti užurbanost Sevilje. Ipak je ovo najposećeniji grad Andaluzije i njena prestonica (na žalost Malage). Ali, brzo će vas očarati, pa se možda čak i složite sa francuskim romanopiscem Aleksandrom Dimom da nema grada u Španiji koji vas tera da više sanjate od Sevilje.

Seviljske “pečurke”

Nekada je ovo bila najveća luka, a i danas se, u ne tako velikoj reci Gvadalkivir, može videti veliki kruzer, koji otvara pitanja kako je uopšte stigao tu.

U Sevilji obavezno obiđite kraljevsku palatu i obližnju najveću gotičku katedralu na svetu. Građena je u 15. veku, gle čuda, na mestu nekadašnje džamije, sa idejom da zaseni sva druga slična zdanja. Uspelo se u naumu, jer katedrala zaista fascinira na prvi pogled.

Popnite se na zvonik Điralda (nekadašnji minaret) i zahvalite graditeljima koji su umesto stepenika napravili 35 rampi kako bi mujezin mogao da se penje konjem ili magarcem umesto peške, prilikom poziva vernika na molitvu.

Điralda pored katedrale

Najveću gužvu videćete pored grobnice Kristobala Kolona. Nemojte da vas to iznenadi je se iza ovog nepoznatog imena krije Kristofer Kolumbo koji je u Španiji poznat po imenu Kristobal Kolon.

Nakon mnogo seljenja njegovih ostataka, deo je pronašao dom u katedrali 1898. godine. Španci će vam ponosno ispričati da su DNK istraživanja potvrdila da ostaci zaista pripadaju slavnom istraživaču, što nije slučaj sa drugim delovima sveta, gde po navodima, takođe leže ostaci Kolumbovog tela.  

Grobnica Kristobala Kolona

Potpuno druga slika Sevilje – živopisna, raskošna, vesela – beleži se na Španskom trgu. Za neke simbol kiča, za druge eklektike, ipak niko ne može da mu ospori impozantnost.

Upravo je to bio utisak koji su želeli da ostave graditelji jer trg je građen za potrebe Ibero-američke izložbe 1929, koja je trebalo da ojača veze sa Latinskom Amerikom i bivšim kolonijama od kojih je svaka predstavljena svojim paviljonom.

Španski trg trebalo je da simbolizuje Španiju koja otvorenih ruku dočekuje bivše kolonije. Danas je ovo jedan od najprepoznatljivijih simbola Sevilje.

Odmorite se na nekoj od klupa koje predstavljaju španske provincije, prostudirajte scene iz istorije oslikane na keramičkim pločicama i uživajte u uličnim svirkama.

Živopisni Španski trg

Savet: Ako u Sevilji imate više vremena, pređite most i prošetajte se da kvarta Trijana, rodnog mesta flamenka. I posetite Seviljske pečurke, građevinu koja važi za najveću izrađenu od drveta na celom svetu.

Kadiz – Žuti pesak, španski ustav i Hale Beri

Za manje od dva sata vožnje autobusom, stižete iz Sevilje do Kadiza. Zovu ga i srebrna šolja zbog karakterističnog oblika zaliva. Smešten je na uskom pojasu zemlje gotovo potpuno okružen morem, a sa kopnom je povezan samo uskom prevlakom.

Ima prijatniju klimu od Kordobe i Granade, leti nije tako pretoplo, a zimi hladno. Ako vam se ne sviđaju plaže Malage sa sivkastim peskom, žuti pesak Kadiza vas sasvim sigurno neće razočarati. Na La Caleta plaži snimana je čuvena scena kada Hali Beri izlazi iz mora u filmu iz Džejms Bond serijala. Da li joj je bilo hladno, ne znamo, ali ako planirate letovanje, znajte da je Atlantski okean hladniji od Sredozemnog mora.

Kadiz je jedan od najstarijih konstantno naseljenih gradova zapadne Evrope

Ali, ima Kadiz mnogo toga da ponudi. Jedan od najstarijih konstantno naseljenih gradova zapadne Evrope, u 18. i 19. veku bio je jedna od najvažnijih luka za trgovinu sa Amerikom.

U gradu starijem od Rima ratifikovan je španski ustav 1812, jedan od prvih u istoriji, o čemu svedoči i spomenik.

Prepoznatljiv simbol je katedrala, a obavezno posetite pijacu, i probajte sendviče sa ribom. I izgubite se u uskim uličicama.

Prepoznatljiv simbol Kadiza je katedrala

Savet: Ako imate vremena i auto, u blizini je Vejer de la frontera, jedno od najlepših belih sela sa svojim minijaturnim Španskim trgom, uskim uličicama, zamkom iz 10. veka. Ova čarobna bajka može biti sjajan kraj vašeg putovanja po Andaluziji.

Uskoro i 100% električni trajekti

Kad se bajka završi

Ne očekujte da se brzo vratite u realnost nakon proputovanja po Andaluziji. Suviše je magije u ovom prostoru, da možete tako lako da ponovo uplovite u tehnokratski 21. vek.

A vi koji je još sanjate, ne pitajte srećnike šta im se najviše svidelo u Andaluziji. Nemoguće je odgovoriti.

Pogled na Sevilju sa Điralde

Da li su to uske ulice Kordobe koje vraćaju u srednji vek, detalji u Sevilji koji podsećaju na zlatno doba ove važne luke, ušminkanost Malage, mistika Granade, raskoš Kadiza, bajkovitost Ronde i belih sela.

Jer, kako bi rekao Entoni Bordejn, ko se ne zaljubi u Španiju, nešto nije u redu sa njim. Još više, to važi za Andaluziju.

Foto: Milutin Labudović