Najbogatijih 1% stanovništva iskoristilo je svoj udeo u godišnjem globalnom ugljeničnom budžetu — količini CO2 koja može biti dodata atmosferi, a da svet ne pređe prag zagrevanja od 1,5°C — u prvih 10 dana 2025. godine, otkriva nova analiza organizacije Oksfam. Nasuprot tome, osobi iz siromašnije polovine svetske populacije bilo bi potrebno skoro tri godine (1.022 dana) da potroši svoj…
Od 1. januara 2025. godine, Tajland je zvanično zabranio uvoz plastičnog otpada. Tajland je bio jedna od nekoliko zemalja jugoistočne Azije koja je često primala plaćene uvoze plastičnog otpada iz Evrope, SAD, Velike Britanije i Japana. Tokom 2023. godine, iz Japana je na Tajland izvezeno 50.000 tona otpada, prenosi Resource. Tajland je postao vodeća destinacija za ovaj uvoz nakon što…
Većina odraslih u Velikoj Britaniji ove godine će se rešiti barem jednog neželjenog božićnog poklona, što će rezultirati planinom otpada vrednom više od 1,2 milijarde funti, prenosi Edie podatke digitalne platforme za prodaju Depop. Anketa među 2.000 ljudi pokazala je da je više od jedne četvrtine (27%) bacilo božićni poklon bar jednom u svom životu. Najveća je verovatnoća da će…
Od svih materijala koje globalna tekstilna industrija koristi, samo 0,3% potiče iz recikliranih izvora. Globalna tekstilna industrija je zarobljena u začaranom krugu — previše siromašna, previše obimna i previše jeftina. Svake godine ogromne količine neobnovljivih resursa vade se iz Zemlje kako bi se proizvele milijarde kratkotrajnih odevnih predmeta i nameštaja. Reciklirani tekstil čini samo kap u okeanu – ove upozoravajuće…
Nastavak ekoloških protesta protiv Rio Tinta i iskopavanja litijuma, zatvaranje regionalnog centra za upravljanje otpadom ‘Duboko’, otvaranje elektrane na komunalni otpad, Strategija zaštite životne sredine na javnoj raspravi bez učešća javnosti – neki su od događaja koji su obeležili godinu za nama kad je reč o cirkularnoj ekonomiji i zaštiti životne sredine. Nastavak ekoloških protesta Vrelo leto 2024. godine obeležio…
Nordijske zemlje često se uzimaju kao primer u zaštiti životne sredine, ali Nordea, organizacija koja posluje u severnoj Evropi gde pruža širok spektar finansijskih usluga, donosi drugu stranu priče. Dok su Nordijci možda lideri u sortiranju otpada, ukupan uticaj njihovog visokog životnog standarda i potrošnje na životnu sredinu je prilično zabrinjavajući, navodi Nordea. Prema inicijativi Circularity Gap Reporting Initiative (CGRi),…