Grupa istraživača iz Srbije radi na kreiranju potpuno novog, naučno utemeljenog, alata za procenu uticaja na životnu sredinu – kalkulatora ugljeničnog otiska za proizvode od stakla, saopštio je Centar za medijsku kulturu i obrazovanje. Ovaj alat može da doprinese da se ukupna količina gasova sa efektom staklene bašte koja se emituje u atmosferu smanji na nulu, navodi se u saopštenju.…
Hemijski tim sa Univerziteta u Kopenhagenu razvio je inovativnu tehnologiju koja plastični otpad pretvara u materijal za efikasno i održivo hvatanje ugljen-dioksida. Na taj način istovremeno se rešavaju dva globalna problema – zagađenje plastikom i klimatske promene. Glavni sastojak nove tehnologije je PET plastika, najčešće korišćena vrsta plastike u ambalaži i tekstilu, koja nakon upotrebe često završava na deponijama ili…
Naučnici sa Univerziteta u Štutgartu i Univerziteta Melburn u Australiji razvili su jednostavan metod za detekciju sitnih nanoplastičnih čestica u životnoj sredini. Potrebni su samo običan optički mikroskop i nova test traka – tzv. „optičko sito“. Nanoplastika, mnogo manja od ljudske dlake, može prolaziti kroz kožu ili krvno-moždanu barijeru, a do sada ju je bilo teško analizirati zbog malih dimenzija.…
Američka fondacija za šume (AFF) objavila je da je Netflix potpisao petnaestogodišnji ugovor o kupovini verifikovanih karbonskih kredita nastalih kroz projekat Polja i šume. Reč je o projektu koji u saradnji sa vlasnicima privatnih imanja pretvara neiskorišćene parcele u funkcionalne i održive šume. Netflixova investicija omogućiće pokretanje prvih 6.000 hektara i širenje projekta širom juga SAD-a, stvarajući dodatne prihode za…
Koje su šanse, a koje prepreke za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji? Zašto su investitori u vetroelektrane uglavnom stranci? Zašto Srbija i dalje nema nijednu solarnu elektranu priključenu na prenosni sistem električne energije? Da li ćemo do 2030. imati 1730 MW solarne enegije? Ovo su samo neke od tema o kojima u prvoj epizodi EkoTok podkasta razgovaraju menadžerka Udruženja…
Gubitak prirode mogao bi globalnu ekonomiju koštati 430 milijardi dolara godišnje, upozorava izveštaj organizacije CERES “Cena prirode: Ekonomski trošak gubitka prirode”. Promene u korišćenju zemljišta i mora, prekomerna eksploatacija, klimatske promene, zagađenje i invazivne vrste direktno ugrožavaju biodiverzitet i ljudsko blagostanje, upozoravaju autori. Studija procenjuje finansijske posledice propadanja ekosistema u osam ključnih sektora, od proizvodnje hrane i maloprodaje do šumarstva…