Emisije ugljen-dioksida u građevinskom sektoru mogle bi biti smanjene do 75% ili 4 gigatone ugljen-dioksida do 2050. godine uspostavljanjem cirkularne ekonomije, otkriva izveštaj objavljen u partnerstvu između McKinsey & Company i Svetskog ekonomskog foruma.
Izveštaj takođe pokazuje da bi cirkularnost mogla dovesti do godišnjeg neto dobitka do 46 mlrd USD do 2030. i 360 mlrd USD do 2050. godine.
Komentarišući izveštaj, Sebastijan Rajter, partner u kancelariji McKinsey u Minhenu i koautor studije, rekao je da je građevinski sektor ključna industrija za dugoročno smanjenje emisija gasova staklene bašte.
– Jedna trećina potrošnje materijala i 26% globalnih emisija ugljen-dioksida potiču iz ovog sektora. Istovremeno, ovaj sektor zapošljava 7% ljudi širom sveta i odgovara za 13% ekonomske proizvodnje – napominje Rajter.
Prema izveštaju, uspostavljanje cirkularnih procesa može smanjiti emisije CO2 do 4 gigatona do 2050. Izveštaj takođe navodi da se očekuje da će recirkulacija materijala i minerala, hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida, kao i hvatanje i korišćenje ugljen-dioksida, doprineti sa oko 40% ukupnog smanjenja do 2030. godine.
Autori su razmatrali potencijal smanjenja ugljen-dioksida i potencijalnog neto dobitka za šest građevinskih materijala: cement i beton, čelik, aluminijum, plastika, staklo i gips.
Najviše potencijala ima ostvarivanje cirkularnosti u industriji cementa, sa procenjenim neto dobitkom od 10 mlrd USD do 2030. i 122 mlrd USD do 2050. godine.
Veliki potencijal, malo rešenja
Izveštaj razmatra potencijal smanjenja ugljen-dioksida za šest građevinskih materijala.
Kako se navodi, čelik je već “visoko reciklabilan”. Mogućnosti za cirkularnost u aluminijumu zavise od dizajniranja za ponovnu upotrebu, povećanja upotrebe recikliranog materijala i usvajanja alternativnih goriva, što može smanjiti emisije CO2 povezane sa aluminijumom do 89% do 2050. godine.
Prema navodima iz izveštaja, dizajniranje za ponovnu upotrebu i modularnost, povećanje reciklirane plastike i korišćenje alternativnih goriva, mogu smanjiti emisije CO2 iz plastike do 62% do 2050. Izveštaj takođe pokazuje da dizajniranje za ponovnu upotrebu i modularnost, kao i povećanje korišćenja stakla, mogu smanjiti emisije CO2 iz stakla do 41% do 2050. godine.
Juka Maksimajnen, stariji partner u kancelariji McKinsey u Helsinkiju i koautor izveštaja, istakao je da analiza građevinskog sektora pokazuje izuzetan potencijal za cirkularnost – ne samo kroz uštede u ugljen-dioksidu, već i na finansijskom nivou.
– Međutim, primećujemo da na tržištu gotovo da nema rešenja koja se bave ovim pitanjem u velikoj meri – to čini još esencijalnijim da identifikujemo skalabilna rešenja i učinimo ih vidljivim.
