Emisije metana sa deponija predstavljaju značajan i često potcenjen klimatski izazov, upozorava nova studija. Kako se navodi, u okviru Evropske unije, oko 18 odsto emisija metana u 2021. godini prijavljeno je kao poreklo iz odlaganja čvrstog otpada. Istraživanja zasnovana na satelitskim podacima ukazuju da stvarne emisije mogu biti znatno veće od prijavljenih.
Metan je drugi najvažniji gas sa efektom staklene bašte, odmah posle ugljen-dioksida, ali sa znatno većim potencijalom globalnog zagrevanja. S obzirom na kratko zadržavanje metana u atmosferi i snažan efekat zagrevanja u kratkom roku, brzo smanjenje emisija može doneti značajne klimatske koristi, navodi se u istraživanju.
Emisije metana do 2130.
Kanadevia Inova angažovala je Prognos i ifeu da analiziraju vremenski okvir i obim emisija metana sa deponija, kao i da identifikuju praznine u podacima, kako bi se podržalo donošenje politika zasnovanih na dokazima i ubrzali napori za smanjenje emisija metana.
Kako se podseća u saopštenju, Evropska unija (EU) je postavila klimatske ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine i postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.
U tom kontekstu, sektor otpada je sve više u fokusu, što se ogleda i u aktuelnim raspravama o zabrani odlaganja neobrađenog mešanog komunalnog otpada i revizijama Direktive o deponijama, navodi se.
Vremenski okvir i obim emisija metana u istraživanju modelovani su za komunalni otpad odložen na deponije u periodu od 2022. do 2050. godine, kao i za emisije metana koje te količine otpada generišu do 2130. godine, u različitim scenarijima.
Zabrana odlaganja organskog otpada na deponije
Identifikovani su sledeći ključni nalazi:
Emisije metana sa deponija su značajne, dugotrajne i veoma osetljive na količine otpada, biogeni sadržaj i efikasnost sistema za hvatanje metana.
Hitne mere – smanjenje ili zabrana odlaganja organskog otpada na deponije, ubrzano uvođenje cirkularne ekonomije, proširenje sistema za hvatanje gasa – mogu značajno smanjiti emisije pre 2050. godine.
U scenariju statusa kvo, uz zadržavanje godišnjeg odlaganja otpada na nivou iz 2022. godine, predviđa se da će EU-27+UK do 2130. godine generisati 1.515 miliona tona CO₂e (GWP100).
Sprovođenje cilja maksimalnog odlaganja od 10 odsto komunalnog otpada može prepoloviti emisije metana, dok potpuna ili gotovo potpuna zabrana odlaganja komunalnog čvrstog otpada donosi znatno veće koristi, navodi se.
Cilj od 10 odsto odlaganja komunalnog otpada nedostižan za neke
Procena trenutne putanje kretanja – zasnovana na prosečnim promenama u periodu 2018–2022 – ukazuje na rizik od neispunjavanja ključnih ciljeva politika.
Pet od osam analiziranih zemalja (Grčka, Portugal, Rumunija, Španija i Češka) trenutno nisu na putu da dostignu cilj od 10 odsto odlaganja komunalnog otpada, što pokazuje da postojeći tempo nije dovoljan za ostvarenje potencijala smanjenja emisija metana, navode istraživači.
Čak i kada se odlaganje komunalnog otpada smanjuje, istorijski deponovane količine nastavljaju da emituju metan decenijama, što ukazuje na potrebu za dugoročnim strategijama ublažavanja, ističu istraživači.
Na primer, u scenariju statusa kvo, 37 odsto ukupnih emisija (562 Mt CO₂e) biće oslobođeno nakon 2050. godine, kada se modelirano odlaganje komunalnog otpada na deponije zaustavi.
Nedostaci u podacima i metodologiji i dalje predstavljaju prepreku za precizno praćenje i efikasno kreiranje politika. Bolji skupovi podataka, veća transparentnost parametara i unapređeni sistemi monitoringa (uključujući satelitske podatke) su neophodni, zaključuje se.
