“Možete li da siđete ispred zgrade, nemam gde da se parkiram?” je rečenica koju od ove kurirske službe nećete čuti. Oni zaista dostavljaju pakete do vrata stana, i to uz osmeh, jer su svoju pasiju pretvorili u posao. Oni su Eko Kuriri iz Novog Sada – jedina kurirska služba u Srbiji koja svoje usluge obavlja na biciklima, a da ima licencu koju izdaje Republička agencija za telekomunikacije (RATEL).

Svakoga dana 16 Eko Kurira izađe na teren i tamo zajedno provedu 88 sati, okrenu pedale 240.000 puta i odrade posao za koji bi bilo potrebno 8 motornih vozila. Zajedno pređu 960 kilometara i potroše 43.000 kalorija. U godišnji bilans upisuju 300.000 pređenih kilometara, čime uštede oko 27.000 litara goriva i tako smanje emisiju CO2 za 63 tone.

Za ove pasionirane ljubitelje biciklizma nema lošeg vremena, niti nemogućeg zadatka. Dostavljaju hranu, odeću, dokumentaciju, cveće, mobilne telefone, zaboravljene ključeve – sve što nekom može da padne na pamet, a njima može da stane na bicikl. I tako već osam godina.

Na ideju su došli posle jedne, ispostaviće se sudbonosne, posete Holandiji. Tada su u Groningemu proveli deset dana i za to vreme nisu silazili s bicikla. Doživeli su čuvenu holandsku biciklističku kulturu iz prve ruke, videli da svi voze bicikl, od dece do penzionera, od građevinskih radnika do direktora kompanija, 365 dana u godini, bez obzira na vremenske uslove, priča potpredsednik Kluba ljubitelja biciklizma “Eko Kurir” Goran Đerić.

Kako kaže, u Holandiji je biciklista na vrhu lanca saobraćaja. Infrastruktura je moderna, propisi su precizno definisani, ljudi su edukovani i čitav sistem savršeno funkcioniše. Ali, ni tamo nije bilo oduvek tako.

– Holanđani su se biciklizmom kao osnovnom vidu gradskog transporta, ali i stilu življenja počeli baviti tek pre nekoliko decenija i za to vreme su ostvarili fantastične rezultate. Prilagodili su čitavu zajednicu ovakvom načinu prevoza koji nema slabu tačku kada je gradska vožnja u pitanju. Građani su lako prepoznali i sa oduševljenjem prihvatili tu ideju da bi Holanđani danas bili svetski lideri u gotovo svemu što ima veze sa biciklizmom, ali i zaštitom životne sredine. Posebno je bitno istaći zdravlje čitave nacije. Sve to je na nas ostavilo snažan utisak i dalo nam ideju. Ako su Holanđani mogli da razviju jedan takav sistem i navike, možemo i mi – priča Đerić.

Zašto je Novi Sad bio savršen za ostvarenje ove zamisli?

– Novi Sad je bio savršen, ali i jedini izbor mesta gde smo mogli da probamo da realizujemo našu zamisao, a to je osnivanje ekološke kurirske službe kroz koju bismo mogli da privređujemo na društveno odgovoran način, promovišući biciklizam, ekologiju i zdrav način života. Kada kažemo da je Novi Sad bio savršen izbor, tu pre svega mislimo na njegovu geografiju, na već izgrađenu infrastrukturu, na već postojeću višedecenijsku biciklističku kulturu koju smo rešili da unapredimo i približimo holandskoj. Kada kažemo da je Novi Sad bio jedini izbor, tu mislimo na to da nijedan drugi nije ni dolazio u obzir, jer Novi Sad je naš grad, mesto koje smo izabrali da u njemu živimo i stvaramo.

Kakav vam je utisak danas, osam godina od osnivanja – šta se ispostavilo kao najveća prednost ovog tipa dostave?

– Prednosti su zaista brojne. Izbegavaju se saobraćajne gužve i nedostatak parking mesta što ovakav tip dostave stavlja u prednost od dostava koje se obavljaju automobilima, a što je posebno vidljivo na području šireg gradskog jezgra, ali se pokazalo odlično i za druga gradska naselja. Eko Kuriri su pre svega istinski ljubitelji biciklizma i gradske vožnje i kao takvi dostave obavljaju rasterećeno, bez one grozne uobičajene saobraćajne nervoze i stresa, već naprotiv… Pored kvaliteta usluga koje pružamo sugrađanima, jednako je bitan i sam odnos prema životnoj sredini. Eko Kuriri ne emituju zagađenje, ne prave buku, nisu besni dok učestvuju u saobraćaju i mogu se pohvaliti dobrom formom i vitkom linijom.

Šta je najveća prepreka?

– Prepreke su tu od samoga početka i dobro je da ih ima, jer one su nam izazov. Tu pre svega mislimo na predrasude koje i dalje postoje kod značajnog dela naših sugrađana, a koje su praćene skepsom i neznanjem. Ljudi često, iz najboljih namera, misle da nam je teško da vozimo, da se tako mučimo, da nam je hladno, da ćemo pokisnuti…. Simpatična je ta njihova briga, ali mi njih upravo pokušavamo da ubedimo u suprotno – da je vožnja bicikla uživanje, a ne patnja, da se biciklo vozi svaki dan, bez obzira na vremenske prilike, a uz adekvatnu odeću, obuću, opremu generalno. I što je najbitnije, da se na taj način borimo za čist vazduh, za zdravlje prirode i društva. 

Da li vaše usluge više koriste pravna ili fizička lica? Šta najčešće dostavljate?

– Naše usluge više koriste pravna lica. Koriste ih jer na taj način štede vreme koje mogu mnogo produktivnije da iskoriste na svojim radnim mestima, umesto da ga gube probijajući se kroz saobraćaj. Mogu ostati fokusirani na ono čime se primarno bave, umesto da troše energiju, koncentraciju i poslovne resurse na nešto što im se u konačnici prosto neće isplatiti.  Spisak delatnosti kojima se naši klijenti bave je zaista širok. Tu su knjigovodstvene agencije, tehnički pregledi, advokati, IT sektor, kopirnice…i tu najčešće prevozimo raznu dokumentaciju. Zatim, tu su i optike, zubari, zanatske radnje, grafički studiji, knjižare, štamparije, butici, prodavnice sportske opreme, piljarnice, mesare, restorani, prodavnice elektro opreme, mobilnih telefona, kompjuterske opreme. Dakle, dostavljamo sve što možemo da ponesemo sa sobom, sve što bezbedno možemo da upakujemo u naše rančeve, bisage, u korpe ili na paktregere i da na kraju to prevezemo do primalaca naših usluga. Prevozimo sve od igle do…dobro, ne baš lokomotive, ali blizu. Pored pravnih lica, na usluzi smo i fizičkim licima, najčešće su to majke sa malom decom, stariji sugrađani, poslovni ljudi. Za njih odlazimo u nabavke, plaćamo račune, donosimo im ključeve koje su negde zaboravili ili im kupujemo ulaznice za koncerte, pozorište, klizalište.

Čest problem sa klasičnom dostavom u gradovima je da ne donose pakete do stana što pravdaju time da nemaju gde da se parkiraju. Imate li i vi taj problem? Možete li bezbedno ostaviti bicikl parkiran na ulici? Da li zaista dostavljate pakete do vrata stana?

– Što se tiče parkinga, nemamo taj problem uopšte. Kao što smo već ranije naveli, to nam je prednost. Uvek može da se pronađe mesto gde bi bicikl mogao da se ostavi na nekoliko minuta koliko nam je potrebno da izvršimo primopredaju pošiljke, a da nikome ne smeta ili blokira put. Nigde nije dovoljno bezbedno ostaviti bicikl, ne samo kod nas, nego svuda u svetu postoji taj rizik od krađe, ali iz tog razloga ga je potrebno dobro obezbediti i to je najbezbedniji način. Nekada samo uđemo u ulični lokal ili porodičnu kuću i tada ga imamo na oku tih par minuta koliko budemo odsutni, a ukoliko ulazimo u zgrade, tržne centre ili poslovne prostore, onda se uzdamo u lokot. Pakete isključivo dostavljamo do vrata stana, osim ako nije naglašeno drugačije. Nekada ljudi izraze želju da sami siđu po paket, iskoriste to da izvedu psa napolje ili siđu do obližnje prodavnice, ali što se nas tiče, dostava je gotova onog trenutka kada se Eko Kurir pojavi na vratima primaoca i uruči mu pošiljku u ruke.

Da li se vaš obim posla povećao u poslednjih godinu dana?

– Poslednjih godinu dana bilo je izuzetno teško, i dalje je situacija neizvesna, a čini se i da će potrajati još određeno vreme. Većina naših klijenata, pravnih lica, uopšte nije radila mesecima, neki još uvek ne rade, neki rade smanjenim kapacitetima, nekima su nažalost poslovi propali, zavisno od toga čime se bave i koliko je njihova delatnost pogođena pandemijom i merama donetim za njeno suzbijanje. Budućnost je krajnje neizvesna, ali smo svi zajedno u ovome i zajedno ćemo morati da se borimo za što brži oporavak ekonomije, kada situacija sa koronom to dozvoli, a do tada je zdravlje i kako ga sačuvati, prioritet bez premca. Prethodnih godinu dana su pokazali koliko je usluga dostave bitna, na trenutke i ključna za osnovno funkcionisanje društva i s te strane sve dostavne službe i uopšteno čitava delatnost je dobila na značaju i imala svojih pet minuta slave, ali prosto je nerealno i neukusno govoriti o bilo kakvom napretku i povećanju obima posla u ovakvim okolnostima.

Kako reaguju Novosađani na dostavu na biciklima? Imate li utisak da svest građana raste kad je u pitanju zaštita životne sredine i da će radije izabrati vas nego kurirsku službu na 4 točka?

– Posle 8 godina našeg postojanja i poslovanja i dalje, gotovo svakodnevno, postoje Novosađani koji se iznenade kada shvate da radimo dostave biciklom. Naravno, većina ljudi koji koriste naše usluge vrlo dobro znaju ko smo i na koji način radimo. Bilo kojoj grupi od ove dve da pripadaju, reakcije su pozitivne. Nekima smo simpatični, nekima smo inspiracija, ali sve u svemu, Novosađani cene i uslugu koju dobiju od nas, ali i odnos koji imamo prema životnoj sredini, koja nam je svima zajednička i jedina. Dosta ljudi kod kojih je ekološka svest razvijena nas angažuju baš iz tih razloga, ali i dalje je mnogo onih koji ne shvataju značaj i širu sliku onoga što radimo i koliko je to bitno za sve, a naročito za decu kojoj jednog dana treba da ustupimo ovaj grad, naš Novi Sad. Upravo tu i leži naša misija i motivacija.

Ima li još kurirskih službi u Srbiji koje dostavljaju isključivo na biciklima? Šta biste rekli nekom ko razmišlja da pokrene takvu službu u svom gradu, ali nije siguran da će mu se taj posao isplatiti sa finansijske strane?

– Eko Kurir je jedina kurirska služba koja svoje usluge obavlja na biciklima, a da ima licencu koju izdaje Republička agencija za telekomunikacije (RATEL). Pokretanje slične službe, kao što je Eko Kurir, donosi brojne izazove i poteškoće i zahteva maksimalnu predanost i istrajnost. To sve i dalje nisu sigurni uslovi da će se takav posao zaista i isplatiti. Na to sve utiču tržišna kretanja, ekonomska situacija, konkurencija u vidu globalnog kapitala koji je prisutan u našoj zemlji kroz gore pomenute službe, a koje nemaju za cilj unapređenje lokalne zajednice ni po kojem kriterijumu, njima je jedino bitan profit. Da se Eko Kurir vodio isključivo time, verovatno ne bi dočekali da uđemo u osmu godinu poslovanja. Nasuprot tome, nama je pored finansijskog interesa, podjednako bitno i šta naš grad i naši sugrađani dobijaju našim delovanjem, a to je zaštita, očuvanje i unapređenje životne sredine kroz promociju biciklizma, bilo da obavljamo našu privrednu delatnost, ali i kroz realizaciju aktivnosti poput grupnih vožnji po gradu i njegovoj okolini, kao što je Street Art Tour, zatim akcije ozelenjavanja novosadskih predškolskih i školskih ustanova pod nazivom Zeleni Osmeh ili postavljanja punktova za plažne pepeljare na gradskog plaži Štrand (Gari za Štrand mari) kako bi se smanjio broj opušaka od cigareta po pesku, prvo biciklističko odmorište Bici oaza i slično. To je ujedno i savet svima koji možda razmišljaju da pokrenu slične priče, a što svakako podržavamo.

Da li bi lokalne samouprave i država trebalo da subvencionišu ovakav tip dostave jer on ne šteti životnoj sredini?

– Lokalne samouprave i država ne samo da bi trebalo da podrže ovakve poslovno/ekološke inicijative, već je to i njihova dužnost, pogotovo sada kada nam se celo društvo suočava sa katastrofalnom ekološkom situacijom, a bez zdrave životne sredine nema ni zdravog naroda.

Foto: Eko Kurir