Sve je više zemalja Evropske unije koje planiraju da usvoje depozitni sistem za reciklažu ambalaže pića kako bi ispunile uslove Zelenog sporazuma. Jedna od prvih država koja je taj sistem usvojila još 2002. godine je Nemačka koja je uzor za svoj model tražila u Skandinaviji.
Nemački sistem, koji ima prilično visok depozit za plastične flaše, važi za veoma uspešan, i šalje ključnu poruku drugim zemljama – koji god sistem da usvoje, on ne može biti nametnut od strane vlade, već mora da uključi saradnju vlade, proizvođača, trgovaca i potrošača.
Zašto Nemačka treba da služi kao model za EU
U Nemačkoj sve radnje koje prodaju pića imaju obavezu da preuzmu ambalažu i da vrate depozit mušteriji, nezavisno od toga da li je piće kupljeno baš u tom objektu. Depozit za plastične flaše je prilično visok, 0,25 evra, zbog većeg ekološkog uticaja plastike. Depozit za staklene boce je znatno niži – između 0,08 i 0,15 evra. Ideja je nagraditi ljude za vraćanje plastike i istovremeno ih ohrabriti da kupuju proizvode u staklenim bocama.
– Nemačka ima najuspešniji i najveći depozitni sistem na svetu koji je istovremeno i najsofisticiraniji kad je reč o tehnologiji. Svaka pojedinačna prodavnica prihvata flaše, većina ima mašine koje prihvataju jednokratne i višekratne boce. Ovo je jedinstveno, pa Nemačka služi kao model za ostatak sveta. Političari i sistemski dizajneri treba da dođu u Nemačku da vide kako se to radi – rekla je direktorka neprofitne platforme Reloop Clarissa Morawski na onlajn debati Evropski zeleni dogovor – Doprinos nemačkog sektora mineralne vode.
Prema njenim rečima, u narednim godinama, bar 10 zemalja EU planira tranziciju na depozitne sisteme. Jedan od razloga su nove obaveze koje dolaze kao rezultat Evropskog Zelenog dogovora.
– Verujemo da je neophodno da depozitni sistem uključi staklo, plastiku i metal. Ali, saznajemo da u mnogim državama, staklo neće biti uključeno u program – ističe Morawski.
Da li sve flaše treba da budu iste
Primera radi, u Belgiji se plastične boce prikupljaju u domaćinstvima zajedno sa drugim plastičnim otpadom, dok se staklene flaše moraju odneti na određeno mesto. Nema stimulacija ni depozita za ljude koji donose staklene boce, ali uprkos tome, Belgija ima visoku stopu recikliranja stakla.
Članica Evropskog parlamenta ispred Zelenih Jutta Paulus slaže se da druge zemlje treba da prate nemački model. Kako kaže, poruka drugim državama članicama je da depozitni sistem funkcioniše.
– Ako imate depozitni sistem, stopa reciklaže će prirodno porasti jer ljudi ne žele da bacaju novac. Čak i ako žele, drugi kojima je novac potreban, traže flaše po kantama za đubre i vraćaju ih nazad u radnje – ističe Paulus.
Ključno pitanje u narednim godinama biće koji tip sistema će države usvojiti. Inovacije u pakovanjima su neophodne, slažu se svi, a jedna od ideja je da se podstiče upotreba staklenih flaša umesto plastičnih. Ne tako davno, sve staklene flaše za vodu imale su isti klasični dizajn, dok danas otežava situaciju to što svaka kompanija ima svoj oblik flaše.
– Standardizovane flaše su dobar pravac u kom treba da idemo. U Kanadi imamo standardne flaše za pivo koje se koriste 70 godina. Sa logističkog stanovišta, to je veoma efikasno jer bilo koji brend može da ih preuzme, opere i ponovo upotrebi. Ipak, važno je naglasiti da je proizvodnja stakla za jednokratnu upotrebu dosta invazivna po pitanju emisija. Zbog toga višekratna plastika može nekad biti bolje rešenje – kaže Morawski.
Inače, Srbija je još daleko od depozitnog sistema iako se o njemu već godinama govori, a kako izgleda reciklaža stakla u našoj zemlji, možete saznati u tekstu na linku.
Foto: Unsplash/Aleksandr Kadykov