U Beogradu su danas predstavljeni akcioni planovi za zeleni grad (GCAP) i održivu energiju i klimu (SECAP). Prezentaciji je prisustvovao gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić koji je naglasio da se u oba dokumenta nalaze konkretni projekti koji treba da se realizuju u narednom periodu. Radi se o investiciji od 5,2 milijarde evra za period od 10 godina, sa idejom da se polovina tog novca investira u narednih pet godina.
Gradonačelnik je istakao da su ovi strateški dokumenti osnov daljeg razvoja Beograda, a pre svega u smislu ekologije i razvoja životne sredine.
– Beograd se infrastrukturno mnogo gradi, ali aspekt koji se tiče životne sredine je značajan koliko i celokupni infrastrukturni razvoj Beograda. Od industrijske revolucije pa do danas, pitanje energije jedno je od ključnih kada je reč o razvoju privrede i ekonomije. Poslednjih decenija, uz aspekt potrošnje i proizvodnje energije, pitanje ekologije i životne sredine je neodvojivo od te teme. Potpisivanjem Sporazuma gradonačelnika za klimu i energiju, obavezali smo se da do 2030. godine smanjimo emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto, a do 2050. godine cela Evropska unija ima cilj da se ta emisija smanji na nulu. Zahvaljujem ljudima iz Grada, svim sekretarijatima i onima koji su bili uključeni u izradu ova dva plana, s obzirom na to da se pokazalo da postoji velika energija, znanje i interesovanje ljudi koji brinu o gradu – rekao je Radojičić.
Četiri centra za sakupljanje i reciklažu otpada
Pozvao je sugrađane da šalju svoje ideje i sugestije kako bi ovi planovi izgledali još bolje.
– Deo akcionog dokumenta tiče se i proizvodnje i racionalne potrošnje energije, što je izuzetno važno. Sa druge strane, tiče se i celokupnog strateškog planiranja razvoja Beograda na polju ekologije, podrazumevajući različite pravce i pitanja. Takođe, bavi se i tretmanom otpadnih voda i otpada uopšte, razvojem zelenih površina, kao i svim ostalim aspektima koji se tiču kvaliteta života jednog grada – kazao je prvi čovek prestonice.
Radojičić ističe da strateški dokumenti akcenat stavljaju na to da transport u Beogradu, ali i saobraćajnice koje izmeštaju saobraćaj na rubove grada, zauzimaju prioritetno mesto.
– Planom je predviđeno da se oko 770 miliona evra investira u tretman otpadnih voda, 300 miliona evra u energetsku efikasnost, 100 miliona na ozelenjavanje i podizanje procenta površina pod šumom na 20 odsto, 40 miliona na poziciju linijskog parka i razvoj zelenih površina koje će omogućiti zdraviji život u prirodi na moderan način. Važan deo projekta su i četiri centra za sakupljanje i reciklažu otpada, kao i dva centra za sakupljanje otpada u ukupnoj vrednosti od 20 miliona evra – kazao je gradonačelnik.
Saradnja sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj
On je naglasio da Grad Beograd ima dobru saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, te da je sa njima dogovoren projekat rehabilitacije četiri zgrade, a radi se i na pripremi tehničke dokumentacije.
– Deo tog projekta je potpuna rekonstrukcija studentske poliklinike i studentskog stacionara, kao i izgradnja zgrade hitne pomoći i rekonstrukcija zgrade biblioteke. Razvijaćemo i našu privredu jer je to osnov za razvoj ekonomije putem „zelenih radnih mesta” i „zelene ekonomije”. Za mene je ovo jedan od najznačajnijih dokumenata na kojima Grad Beograd radi, s obzirom na to da trasira put ka pozicioniranju Beograda na mapi „zelenih gradova” u narednih deset godina. Na taj način ćemo popraviti kvalitet života naših sugrađana i stvoriti dobru osnovu da naša deca ostanu da žive ovde, ali i da žive u zdravijoj životnoj sredini i po svim evropskim standardima – objasnio je Radojičić.
Žužana Hargitai, direktorka EBRD za Zapadni Balkan, navela je da je veoma ponosna na strateške dokumente, a da javnost, građani, asocijacije i nevladine organizacije sada treba da ih pogledaju i daju svoj sud i sugestije.
– Planovi će odrediti kakve će sve mere Grad uložiti za budućnost građana i dece, a obuhvataju mnoge aspekate razvoja Beograda. Ulaganja su jasno precizirana po prioritetima i fazama, a Evropska banka za obnovu i razvoj će biti tu uz Grad da finansira pojedinačne projekte. Beograd je član velike porodice „zelenih gradova”, kojih ima više od četrdeset – kazala je ona.
Planovi će biti tri nedelje na javnoj raspravi, nakon toga će odlučivati skupština, a potom bi trebalo da počne i implementacija, dodala je Žužana Hargitai. Ona je na kraju zahvalila Vladi Japana koja je finansijski pomogla izradu dokumenata.
Konsultant „Mott MacDonald”-a Dušan Savković održao je prezentaciju o akcionim planovima za zeleni grad (GCAP) i održivu energiju i klimu (SECAP), te ukazao na značaj, ali i razlike između ova dva dokumenta.
Prezentaciji su prisustvovali i glavni urbanista Marko Stojčić, direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević i gradski sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević.
Izvor: beograd.rs