Cirkularna ekonomija donosi Kataru 17 mlrd USD do 2030. godine – Održivi gradovi biće imperativ u narednim decenijama

Model cirkularne ekonomije doneće ogromne finansijske, društvene i ekološke koristi Kataru, istakla je Agencija za promociju investiranja u ovoj zemlji. Izraženo brojkama, cirkularna ekonomija doneće dodatnih 17 mlrd USD do 2030. godine što je 10% BDP, kao i 19.000 novih poslova.

Studija koja istražuje potencijal u sektoru upravljanja otpadom u Kataru ističe da napredna povezanost i infrastruktura potencijalnim investitorima otvaraju značajne mogućnosti u recikliranju, tehnologijama „od otpada ka energiji“, kao i oporavljanju materijala.

Katar kao dobro povezani logistički i komercijalni centar može da predvodi održivo upravljanje otpadom u arapskom svetu, pokazala je studija.

Izdvojena su četiri faktora koja podupiru industriju upravljanja otpadom. Prvi je recikliranje koje ohrabruje razdvajanje otpada i upotrebu recikliranih materijala u građevinskim projektima. Drugi je konverzija otpada u energiju, jer Katar generiše više od 30 MWh električne energije od svog Centra za upravljanje otpadom.

Treći faktor je oporavak materijala, što je velika mogućnost zarade jer se otpad u Kataru sastoji od 5% metala, 30% aluminijuma, manje od 70% čelika. Četvrti faktor je partnerstvo različitih institucija.

Do 2050. godine količina otpada širom sveta biće 3,4 milijarde tona godišnje

U trenutnom sistemu upravljanja otpadom učestvuje 9 postrojenja, a prema klimatskoj strategiji Katara potrebno je zatvoriti i rehabilitovati nesanitarne deponije i postići 15% recikliranja komunalnog otpada.

U studiji se navodi i da u gradovima živi 85% populacije Katara, a očekuje se da će ovaj broj do 2050. godine porasti na 90%. Koraci u smeru održivog življenja već su napravljeni, pa u delovima Dohe postoje mesta za sakupljanje guma, fabrike za tretman otpadnih voda, centralno hlađenje. Studija pokazuje da će održiva vizija biti imperativ u narednim decenijama.

Sa tim dolaze direktne i indirektne ekonomske koristi, od industrijskog otpada koji sa 50% ima najveći udeo u ukupnom otpadu, do dugoročnih koristi zaštite životne sredine jer se očekuje da ekonomije u budućnosti sve više zavise od održivosti prirodnih sistema.

Zbog rasta populacije i industrijalizacije, sve će više dragocenog prostora na planeti biti zauzeto, a procenjuje se da će do 2050. godine količina otpada širom sveta narasti na 3,4 milijarde tona.

Ali ističe se da ova enormna cifra sadrži i neverovatno mogućnosti za održive investicije u upravljanju otpadom, posebno u regionu kakav je Katar koji proizvodi 6% svetskog otpada, a gde otpad trenutno odlazi uglavnom na deponije.