Njihova vizija sveta bez plastičnog otpada korak je bliže ostvarenju. Učesnici projekta Soma ovu godinu završavaju slavljenički – za svoj proizvod biosporin, biorazgradivi materijal od poljoprivrednog otpada i pečuraka, osvojili su prvo mesto i milion dinara na upravo završenom takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji za 2020. godinu u kategoriji realizovane inovacije.

Takmičenje je organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Tehnološko-metalurškim fakultetom iz Beograda, Privrednom komorom Srbije i Radio televizijom Srbije. Za titulu najbolje tehnološke inovacije borilo se 142 tima.

Generalni menadžer Some Nikola Stanojević za portal Centra za promociju cirkularne ekonomije istakao je da im nagrada mnogo znači.

– Prvenstveno nam pokazuje da je žiri prepoznao potencijal naše inovacije, ali i potrebu za njom. Dodela prvog mesta na nacionalnom takmičenju pod okriljem ministarstva nam demonstrira da postoji prepoznavanje problema sa kojima se Srbija suočava, u smislu strahovitog zagađenja, i da postoji interesovanje za inovacije koje mogu doprineti rešavanju ovog problema – kaže Stanojević i u daljem razgovoru otkriva šta je zapravo biosporin, ali i zašto je Srbija pravo mesto za razvoj cirkularne ekonomije.

U fokusu pakovanja za jednokratnu upotrebu

Sve je počelo pre tri godine. Dok su pravili pečurke za farmaceutske svrhe, Nikola i njegov tim su primetili da pečurka ima brojne kvalitete kao stiropor. Godinu i po dana razvijali su biosporin, da bi danas stigli do komercijalne faze u kojoj proizvode pakovanja za održive toalete i parfeme. Ali, to je samo početak. Jer, interesovanje među firmama raspoloženim za biorazgradiva pakovanja, sve je veće.

– Želimo da postanemo broj 1 u tranziciji na zelena pakovanja. Naš materijal ima sve karakteristike kao stiropor, ali je za razliku od stiropora, ekološki prihvatljivo rešenje. Mada biosporin može da nađe primenu u različitim industrijama, nama su fokus pakovanja za jednokratnu upotrebu – ističe Stanojević.

Naš sagovornik ističe da se biosporin ne proizvodi, već uzgaja. Jedini resurs koji koriste je poljoprivredni otpad i tehnologija. Prvo se prikuplja poljoprivredni otpad koji se usitnjava i termički obrađuje zbog sterilizacije, pa se u njega ubrizgava specijalna tečnost na bazi pečurke koja se pravi u njihovoj laboratoriji. Koriste lokalni tip pečurke iz srpskih šuma koji se klonira u laboratoriji i pretvara u tečni oblik koji se ubrizgava u otpad. Pečurka onda raste kroz otpad, a kada ga pojede, dobija se biosporin koji može da se formira u bilo koji oblik.

– Materijal je biorazgradiv, ali neće se razgraditi u normalnim, sobnim uslovima, već u kontaktu sa zemljištem i vlagom. Tada se pretvara u đubrivo u roku od 4 do 6 meseci, ne ostavljajući nimalo otpada. Time zatvaramo krug koji počinje sa „spašavanjem“ poljoprivrednog otpada koji se inače u zemljama u razvoju, poput Srbije, spaljuje – objašnjava Stanojević.

Zainteresovana i građevinska industrija

Biosporin je odlična zamena za stiropor i plastiku, pre svega za jednokratnu upotrebu jer kako kaže naš sagovornik, nema logike koristiti nešto biorazgradivo za trajno, kao ni trajno poput plastike za jednokratnu upotrebu, za nešto što će se baciti odmah.

Mada je industrija pakovanja prva ciljna grupa za biosporin, veliko interesovanje pokazuje i građevinska industrija. Laboratorijski testovi su pokazali da biosporin ima isti toplotni kapacitet kao stiropor, pa ga traže kao izolaciju u graditeljstvu. A ogromna prednost je što je nezapaljiv.

– Imamo dosta upita iz građevinske industrije gde žele da ga koriste kao održivu izolaciju. Ta upotreba je važna jer je ova industrija drugi po redu potrošač stiropora, posle industrije pakovanja. Ako bi se desilo da se izolacioni sloj ukvasi, naš materijal bi počeo da se razgrađuje, ali imamo projekat sa Tehnološko-metalurškim fakultetom u kom razvijamo premaz koji će biosporin učiniti potpuno hidrofobnim. Zanimljivo je da se i sam taj premaz pravi od reciklirane plastike – priča Nikola.

Ekološke prednosti biosporina u odnosu na stiropor su nesporne. Naš sagovornik objašnjava da su testovi pokazali da 1 tona biosporina u poređenju sa 1 tonom stiropora, smanjuje zagađenje metanom za 3 tone, zagađenje CO2 za 8,9 tona, smanjuje čvrsti otpad za 300 kilograma i pepeo za 150 kilograma.

– Za proizvodnju biosporina potrebno je 98 odsto manje energije nego za istu količinu stiropora. Proizvod je ugljenično negativan, jer dok raste, apsorbuje ugljen dioksid iz atmosfere. Da ne govorim o tome da smanjujemo emisije koje nastaju proizvodnjom plastike, kao i plastični otpad koji nastaje kad se stiropor baci – ističe Stanojević.

• 

• 

• 

• 

• 

Potencijali za razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji

Veliko je interesovanje kompanija i investicionih fondova iz inostranstva, ali naš sagovornik otkriva da prvo žele našim kompanijama da ponude proizvod, a da samu tehnologiju izvoze. Trenutno prave komponente za održive toalete koji se proizvode u Srbiji, a izvoze u inostranstvo i rade na prototipima za održiva pakovanja za parfeme, bočice i druge lomljive materijale.

I dalje su u poluatomatskoj fazi, jer oprema za proizvodnju ne postoji. Sami su dizajnirali prvu od tih mašina, ali i dalje je potrebno mnogo ručnog rada, pa im je fokus dalji razvoj tehnologije.

– Prvo želimo da našim kompanijama ponudimo proizvod, pa da ga izvoze, što će značiti i njima i nama. Naš glavni cilj je da razvijemo tehnologiju koja može da bude licencirana za druge kompanije gde god da se nalaze. Želimo da omogućimo drugim startapima da koriste tehnologiju, a da zadržimo intelektualna prava nad proizvodnim procesom. Tako ćemo ostvariti veći uticaj, a ako se ostvari naša najveća ambicija, onda ćemo sav stiropor na tržištu zameniti našim materijalom – kaže Stanojević.

Naš sagovornik veruje da u Srbiji ima mnogo prostora za razvoj cirkularne ekonomije. Podseća da se otpad u Srbiji može koristiti jeftino i lako jer nam to dozvoljavaju pravni okviri, dok je u EU teže jer je upotreba otpada regulisana jasnim zakonskim okvirima. Za sve koji bi da krenu putem razvoja inovacionih proizvoda, Stanojević ima konkretan savet.

– Mi smo imali dosta podrške na našem putu. Bilo bi nemoguće razvijati proizvod da nismo imali pomoć Fonda za inovacionu delatnost. Pomogla nam je i Akademija za cirkularnu ekonomiju pri Privrednoj komori Srbije jer nam je dala uputstva kako da razvijamo proizvod. Tu je i Smart Impact Fund koji radi sa socijalnim biznisima, tako da postoji način da napravite inovacioni startap u Srbiji. Istina je da to traži mnogo više rada nego za neki drugi posao. Mi nemamo investicionu kulturu, pogotovo u inovacijama, tako da je teško dobiti rane investicije. Moj savet za sve je da ne traže rane investicije, već da razvijaju proizvod i traže grantove iz raznih izvora i da tek kad razviju proizvod, razmišljaju o investicijama – zaključuje Stanojević.

Foto i video: Milutin Labudović