Povećanje stope reciklaže „tekstila u tekstil“ na 10 odsto u Evropskoj uniji moglo bi da smanji emisije za oko 440.000 tona CO₂ ekvivalenta godišnje i doprinese uštedi 8,8 milijardi kubnih metara vode, pokazala je studija Švedskog instituta za istraživanje životne sredine (IVL), objavljena prošle godine.
Istraživanje je razmatralo moguće efekte dostizanja stope od 10 odsto reciklaže tekstila do 2035. godine.
Prema proceni istraživača, takav scenario imao bi 92 odsto verovatnoće da dovede do smanjenja uticaja na klimu, dok je verovatnoća pozitivnog efekta na nestašicu vode bila gotovo 100 odsto.
Šta je reciklaža „tekstila u tekstil“
Reciklaža „tekstila u tekstil“ podrazumeva preradu odbačenog tekstila u materijal koji može da se koristi za proizvodnju novih tekstilnih vlakana. To se razlikuje od „downcyclinga“, kod kojeg se tekstil pretvara u proizvode niže vrednosti, poput izolacionih materijala.
Iako tehnologije za reciklažu tekstila napreduju, ova vrsta reciklaže trenutno čini svega oko jedan odsto ukupne reciklaže tekstila na globalnom nivou.
Istraživači navode da bi, uz razvoj i širenje tehnologija, stopa mogla da dostigne 26 odsto do 2030. godine.
Studija je obuhvatila uticaje većeg prikupljanja i sortiranja tekstila, povećanja reciklaže, smanjenja količine tekstila koji se spaljuje ili odlaže na deponije, kao i smanjenja proizvodnje primarnih vlakana.
Procesi reciklaže moraju postati energetski efikasniji
Najveći doprinos smanjenju uticaja na životnu sredinu imali bi upravo veća reciklaža i manja proizvodnja primarnih vlakana. Istovremeno, rezultat u pogledu klimatskih uticaja zavisio bi i od brzine dekarbonizacije energetskog sistema EU, navode istraživači.
Autori upozoravaju da samo povećanje obima reciklaže nije dovoljno. Procesi reciklaže moraju postati energetski efikasniji, dok reciklirana vlakna moraju biti dovoljno kvalitetna da mogu da zamene primarne sirovine u novoj proizvodnji tekstila.
Studija takođe ukazuje na značaj sistema za prikupljanje i sortiranje otpadnog tekstila. Države članice EU od 2025. godine imaju obavezu da obezbede odvojeno prikupljanje korišćenog i otpadnog tekstila, što predstavlja jedan od preduslova za povećanje količine materijala koji može da bude vraćen u proizvodni ciklus.
