Klimatske vanredne situacije ne počinju onda kada stigne prva naredba za evakuaciju, kada izgore prvi hektari šume ili kada reka poplavi domove.

Isto tako, ni novinarstvo o klimatskim rizicima ne bi trebalo da počinje tek u trenutku katastrofe.

To je glavna poruka novog, praktičnog vodiča namenjenog novinarima i redakcijama koji izveštavaju o poplavama, požarima, sušama i toplotnim talasima – Climate Frontline Reporting Toolkit.

Vodič su razvili Evropski centar za novinarstvo (EJC) i organizacija REVOLVE, u saradnji sa lokalnim redakcijama, naučnicima, službama za vanredne situacije, organizacijama civilnog društva i zajednicama u Portugalu i Španiji.

Izveštavanje o klimatskim krizama

Cilj vodiča je da promeni način na koji se izveštava o klimatskim krizama – od modela u kojem novinari dolaze tek kada katastrofa počne, ka pristupu koji podrazumeva pripremu, praćenje rizika i dugoročno izveštavanje o posledicama.

– Klimatske krize ne počinju kada nastane katastrofa. Ni novinarstvo ne bi trebalo da počinje tada – navodi se u uvodu vodiča.

Autori upozoravaju da se u Evropi poplave, šumski požari, suše i ekstremne temperature javljaju sve češće i intenzivnije, dok medijsko izveštavanje često počinje tek pojavom dramatičnih snimaka i prvih žrtava.

Međutim, zajednice koje su pogođene ovim događajima često se sa rizicima suočavaju mesecima ili godinama pre same katastrofe.

Ključne preporuke za novinare koji izveštavaju o klimatskim rizicima

Autori vodiča izdvajaju nekoliko principa koji mogu pomoći redakcijama da unaprede klimatsko izveštavanje:

1. Ne čekati katastrofu – pripremiti se unapred

Novinari ne bi trebalo da čekaju početak sezone požara ili poplava da bi tražili sagovornike.

Preporuka je da redakcije unapred izgrade mrežu kontakata među klimatolozima, hidrologima, vatrogascima, stručnjacima za upravljanje rizicima i lokalnim organizacijama.

2. Izveštavati o rizicima, a ne samo o posledicama

Umesto da se fokusiraju samo na trenutak katastrofe, novinari treba da istražuju zašto je neka zajednica ranjiva, kakva je infrastruktura, da li postoje planovi zaštite i ko je odgovoran za prevenciju.

3. Uključiti glasove lokalnih zajednica

Ljudi koji žive u područjima pogođenim klimatskim rizicima nisu samo žrtve događaja – oni poseduju znanje o promenama koje se dešavaju na terenu. Vodič preporučuje da se njihovim iskustvima posveti veća pažnja.

4. Proveravati informacije pod pritiskom

Tokom požara, poplava ili toplotnih talasa novinari rade u uslovima velikog pritiska, dok se društvenim mrežama brzo šire nepotvrđene informacije.

Zato je važno imati unapred definisane izvore i procedure za proveru podataka.

5. Vratiti se na priču nakon što prođe kriza

Klimatsko izveštavanje ne završava se kada nestanu dramatični naslovi.

Potrebno je pratiti šta se dogodilo sa pogođenim zajednicama, da li su sprovedene mere zaštite i da li su institucije ispunile obećanja.