Daleko je od popularnosti magične Sevilje, kosmopolitskog Marseja, harizmatičnog Palerma, živopisnog Amsterdama, koji su mu bliski po broju stanovnika.
Pa ipak, Krakov poseti skoro 15 miliona turista godišnje – istina, mahom Poljaka.
Ako odlučite da mu date šansu, saznaćete i zašto.
Zeleno, čisto, uredno – prvi je utisak koji ćete imati kada sletite na aerodrom i (odličnim) javnim prevozom se uputite ka centru.
Utisak se neće promeniti ni nakon višednevnog boravka. Naprotiv, samo će se pojačati.
Foto: M.D.
Divićete se lepoti Starog grada pod Uneskovom zaštitom, koji i danas izgleda isto kao nekada.
Oči ćete odmarati na sveprisutnom zelenilu – Stari grad okružuje veliki park kao nekakav kilometrima dug zeleni opasač, na mestu gde su nekad bili odbrambeni zidovi.
Čistoća će vas fascinirati – probajte da nađete papir bačen na ulicu.
Automobilske sirene teško da ćete čuti, jer iako ovaj grad na jugu Poljske nije mali – ima više od 800.000 stanovnika – saobraćajna kultura je na visokom nivou.
Neobično je prelaziti ulicu kao pešak mirno, bez nervoze, sa uverenjem da će vam gotovo svaki automobil na pešačkom prelazu stati.
Ali tramvaj neće – pa o tome vodite računa.
Spremite se i za rolerkoster emocija. „Videćete“ na ulicama kraljeve, ali i nacističke vojnike i prognane Jevreje.
Progutaćete sto knedli kad dođete do ostataka zida nekadašnjeg jevrejskog geta (pored kog je sada tabla za studio za tetoviranje – c’est la vie), ili memorijala sa praznim stolicama kao podsetnikom na prognane.
Kad pronađete Šindlera, vratiće vam se vera u čovečanstvo.
A onda ćete je ponovo izgubiti kad odete u sat vremena udaljen Aušvic i pomislite na više od milion ubijenih u najvećem logoru smrti u istoriji.
I shvatite da ovaj „krik očajanja i upozorenje za čovečanstvo“, kako piše na spomeniku na svim jezicima deportovanih žrtava, pa i na srpskom, ostaje krik, ali ne i upozorenje.
Foto: M.D.
Jer, ovaj podsetnik na monstruozne zločine nije bio dovoljan da spreči čovečanstvo u činjenju novih zločina prema žrtvama drugačijih imena, boje kože, veroispovesti.
Krakov – Šta videti
Ne može se propustiti poseta Aušvicu – kao opomena koliko čovek surov može biti.
Kao lekcija o tome u šta se život pretvara kad se dostojanstvo izgubi.
Kao nauk koliko je lako ćutanjem i okretanjem glave omogućiti činjenje zločina.
Kao znak poštovanja prema onima koji su ubijeni samo zato što je neko rekao da su manje vredni.
Ali, vredi u Krakov doći i iz drugih razloga.
Više puta je proglašavan za jedan od najzelenijih evropskih gradova i za najbolju evropsku city break destinaciju.
Za razliku od Varšave, nije značajnije oštećen u 2. svetskom ratu, pa je Stari grad ostao gotovo netaknut.
Šetnja kroz prošlost može započeti kod Florijanove kapije, jednog od simbola grada, podignutog u 14. veku. Tu počinje kraljevska ruta koja vodi sve do Vavel zamka.
Florijanskom ulicom prvo se stiže do jednog od najvećih evropskih srednjovekovnih trgova.
Zapanjuje ovaj trg svojom veličinom – monumentalniji je od trgova u znatno većim gradovima.
Jedan od najvećih evropskih srednjovekovnih trgova
Na njemu se nalazi Tržnica sukna iz 13. veka koja se smatra najstarijim svetskim tržnim centrom, dok danas tu možete naći suvenire.
U prošlost vraća i trubač na tornju crkve Svete Marije koji svakog sata trubi, legenda kaže – u znak sećanja na čuvara pogođenog mongolskom strelom u 13. veku dok je svirao da alarmira grad zbog dolazećih osvajača.
Na kraju ove rute, na vrhu brdašca, sa pogledom na reku Vistulu, čeka vas Vavel zamak, sedište poljskih kraljeva.
Vavel zamak Foto: M.D.
Legenda o zmaju
Ako vam je od istorije zanimljivija trivija, prošetajte do skulpture zmaja u podnožju zamka, koji na svakih sat bljuje vatru.
Iza ove skulpture, koja privlači veliki broj posetilaca, krije se legenda o zmaju koji je terorisao grad, a ni najsposobniji vitezovi nisu mogli da ga savladaju.
A onda se pojavio pametni mladi šegrt Skuba koji je napunio ovčiju kožu otrovnim sumporom i smolom i postavio mamac ispred Zmajeve pećine.
Pohlepni zmaj je naseo, progutao mamac i odmah osetio nepodnošljivo pečenje u grlu.
Da bi ugasio vatru u stomaku, zmaj je pio vodu iz reke Vistule. Popio je toliko vode da mu je stomak nabujao, pa je na kraju eksplodirao.
Sasvim dovoljno da se znatiželjni turisti okupe na svakih sat da bi ga videli dok bljuje vatru.
Jevreji u Krakovu
Istorija Krakova neodvojiva je od Jevreja koji su pre Drugog svetskog rata, ovde činili četvrtinu populacije – bilo ih je 65.000. Prvi trgovci stigli su u 13. veku, da bi nepunih 100 godina kasnije bili proterani u Kazimierc (Kazimierz).
Nekoliko vekova kasnije, Kazimierc postaje deo Krakova. Danas je stecište kafića, galerija, noćnog života, tezgi na kojima se mogu naći antikviteti i memorabilije iz doba komunizma.
Kazimierc je danas stecište kafića Foto: M. D.
Ali tu je i dalje sinagoga iz 15. veka, kao i nekoliko radnji „zamrznutih u vremenu“ koje slikaju život Jevreja u ovom gradu.
Nasuprot živoj atmosferi Kazimierca je tišina novog jevrejskog groblja iz 1800. godine, koje je istovremeno i spomenik Jevrejima ubijenim u ratu.
Foto M.D.
Nacisti su uništili veliki deo grobnica i koristili ih za popločavanje puteva, pa su delovi kasnije prikupljeni i simbolično utkani u zidine.
Još jedan važan zid je u blizini – jedini preostali zid nekadašnjeg geta u koji su Jevreji prognani. Da nema okupljenih grupica turista, moguće je da ga ne biste ni primetili.
Zid nekadašnjeg geta Foto M.D.
Upečatljiviji je Trg heroja sa praznim stolicama kao podsetnikom na imovinu koju su Jevreji morali da ostave prilikom deportacija.
Srećnici su radili u obližnjoj fabrici emajla čiji je vlasnik bio Nemac Oskar Šindler, čovek koji je spasio 1000 Jevreja od sigurne smrti i inspirisao Stivena Spilberga da napravi film Šindlerova lista.
Na mestu fabrike danas je Šindlerov muzej koji zapravo priča širu priču o Krakovu pod okupacijom i brutalnosti nacističkog režima. Ali i podseća na poruku Talmuda da „onaj ko spasi jedan život, spasio je čitav svet“.
Trg heroja Foto M. D.
Zakopane – najpoznatiji skijaški i zimski centar Poljske
Prijaće vam nakon ovih mučnih, ali neizbežnih koraka, poseta Zakopanima, planinskom gradiću u podnožju Tatri, na dva sata autobusom od Krakova.
Ovo je najpoznatiji skijaški i zimski centar Poljske. Ali ko voli planinu, uživaće i u letnjoj poseti, pogotovo ako radi žičara, koja pruža pogled na impresivne predele i nakon 20 minuta stiže na vrh Kasprowy Wierch od 1959 metara.
Početna stanica je u mestu Kužnice do kog možete stići peške za 40 minuta ili minibusevima sa glavne autobuske stanice.
Ukoliko žičara ne radi, zadovoljite se utešnom nagradom – vožnjom uspinjačom Gubalovka koja za samo tri minuta vodi na vrh brda odakle se pruža panorama na planine.
Početna stanica uspinjače je u centru Zakopana.
Direktan let Krakov-Beograd
Prema zvaničnim podacima, 2024. godine Krakov je posetilo 14,7 miliona gostiju, mahom domaćih. Od 2,3 miliona stranih gostiju najbrojniji su Britanci (20,6%), Nemci (9,1%), Italijani (7,6%).
Ali, najviše troše turisti iz arapskih zemalja, u proseku 2.654 zlota (626 EUR). Nasuprot njima, Poljaci troše nešto više od 100 EUR.
Krakov nije naročito popularan među građanima Srbije, uprkos direktnom Er Srbija letu, i ne tako visokoj ceni povratne karte koja se na promociji može naći za 120 EUR.
Iako je daleko od Barselone, Firence, Venecije i drugih gradova koji su poklekli pred pošastima masovnog turizma, već je krenuo sa inicijativama koje potenciraju održivost.
Jedna od njih je partnerstvo uspostavljeno pre nekoliko godina sa platformom Airbnb kako bi se ohrabrio odgovoran i održivi turizam.
Hrana – od piroga sa mesom do vegaba
Prvi utisak je da je gastronomska ponuda zasnovana na mesu. Svuda ćete naći piroge punjene mesom, kupusom, krompirom. Nudiće vam i poljsku alternativu za picu, zapjekanku – prepečen hleb sa sirom i različitim sastojcima, od mesa, pečuraka, paradajza.
Cene u restoranima su na nivou beogradskih, dok mlečni restorani sa tradicionalnom hranom nude obroke po pristupačnijim cenama.
Krakov možda nije raj za vegane, ali ima nešto i za njih, poput Vegaba – fast food veganskog restorana u kom možete naći i veganski kebab.
Negativno – Cenkanje u menjačnicama
Plaćanje karticama moguće je gotovo na svakom mestu, pa i u tramvajima.
Ali, ako poželite da zamenite novac, spremite se za cenkanje.
I znajte kurs unapred – za 1 EUR treba da dobijete zvanično 4,2 zlota. Neretko će vam nuditi znatno manje, pa kad odbijete, povećavati iznos.
Jedan zlot vredi oko 27 dinara.
I u crkvi se može platiti karticama
Praktični saveti za posetu Krakovu
Karte za prevoz – gradski prevoz deluje odlično organizovan, karte se mogu kupiti na automatima na pojedinim stanicama na kojima plaćate kešom ili karticom, a automati se nalaze i u tramvajima. Fizička karta se mora poništiti u prevozu, na početku putovanja. Od aerodroma do centra grada ide autobus broj 300.
Karte za autobus i voz za Zakopane, Aušvic ili neku drugu destinaciju moguće je kupiti onlajn, npr. na moj-bus.pl ili koleo.pl. Vozovi su uglavnom skuplji, pogotovo kad se karta kupuje danas za sutra.
Aušvic – Karte za Aušvic se od ove godine prodaju isključivo onlajn, i podrazumevaju posetu uz pratnju muzejskog vodiča (ima malo karata i za individualne posete bez vodiča, ali su dostupne od 17h što vam ne pruža dovoljno vremena da vidite sve).
Birkenau Foto: M.D.
Jednostavno je organizovati prevoz iz Krakova – autobus staje tačno ispred muzeja, a voz na stanici u gradu Osvjenćimu, što je oko 2 km od muzeja, pa odatle možete ili pešice ili lokalnim gradskim autobusom.
Organizaciju možete prepustiti i nekoj od agencija koje rade sve – dolaze po gosta u hotel, organizuju vodiča u Aušvicu i vraćaju se organizovano u Krakov. Ipak, pojedini turisti se žale da su im agencije otkazivale u poslednjem trenutku, pa izborom ove opcije rizikujete da ostanete bez ulaznica koje se u sezoni, pogotovo za ture na engleskom, moraju nabaviti nedeljama unapred.
Poseta u oba slučaja traje oko 3,5 sati, ali prednost individualne organizacije je što nakon završetka ture sa vodičem, možete ostati koliko hoćete u Birkenau, dok u slučaju organizovanog prevoza, morate odmah nazad.
Cena ulaznice preko zvaničnog sajta muzeja visit.auschwitz.org: 150 PLN.
Šindlerov muzej – Izbegavajte posetu ponedeljkom, jer je tada ulaz besplatan, ali to znači da ćete u redu čekati bar sat-dva. Cena: 60 PLN.
Šindlerov muzej Foto: M. D.
Zakopane – cena povratne karte za uspinjaču Gubalowka u sezoni ako se kupi onlajn: 44 PLN, a na biletarnici 49 PLN.
Cena atraktivnije žičare koja vodi na vrh od 2.000 metara u sezoni: 129-165 PLN (u zavisnosti od sata u kom se započinje vožnja). Pre posete, proverite da li žičara radi, jer ima prekide zbog redovnih održavanja.
Foto: Milutin Labudović
