Često se govori o uticaju klimatskih promena na budućnost planete, ali ako želimo da motivišemo građane da učestvuju u klimatskim akcijama, treba da naglasimo nešto drugo – uticaj na zdravlje.
To je pokazala nova velika studija organizacije CORE, sprovedena u partnerstvu sa Wellcome Trust-om u Brazilu, Indiji, Japanu i Južnoj Africi.
Dokazi o rizicima koje klimatske promene predstavljaju po zdravlje dvostruko češće povećavaju javnu podršku klimatskim akcijama u odnosu na druge klimatske poruke, pokazuje opsežno istraživanje sprovedeno u Brazilu, Indiji, Japanu i Južnoj Africi.
Uticaj klimatskih promena na ekstremne vrućine, hranu i vodu, kao i na zdravlje dece, izaziva najveći nivo zabrinutosti među građanima u sve četiri zemlje.
Brazilci zabrinuti za mentalno zdravlje
U svim posmatranim zemljama velika većina građana (više od 80%) izražava zabrinutost zbog klimatskih promena, a najmanje tri četvrtine je svesno da one već štetno utiču na zdravlje ljudi.
Studija je, ipak, pokazala razlike među zemljama u percepciji zdravstvenih rizika od klimatskih promena.
Brazilci su posebno zabrinuti zbog uticaja klimatskih promena na mentalno zdravlje, kao i zbog nesigurnosti u snabdevanju hranom i vodom. Ukupno 79% građana smatra da vlada treba da preduzme više mera u vezi sa klimatskim promenama, dok 82% traži hitne akcije kako bi se sprečili negativni uticaji na javno zdravlje.
U Indiji, zagađenje vazduha i dostupnost zdravstvene zaštite usled klimatskih uticaja predstavljaju glavne razloge za zabrinutost. Njih 66% smatra da vlada treba da učini više, dok 74% želi hitne mere za zaštitu zdravlja od klimatskih promena.
Japance brinu ekstremne vrućine
Za Japance, ekstremne vrućine su najvažniji problem, uz zagađenje vazduha, zarazne bolesti i rizike koje klimatske promene predstavljaju za zdravlje starijih. Ukupno 67% građana smatra da vlada treba da učini više, dok 58% veruje da su hitne mere u oblasti klime i zdravlja neophodne.
U Južnoj Africi najveći značaj za javnost imaju uticaji klimatskih promena na zdravlje dece, kao i nestašice hrane i vode i zdravlje majki. Čak 85% građana želi da vlada preduzme mere protiv klimatskih promena, dok 82% traži konkretne akcije za sprečavanje njihovih zdravstvenih posledica.
Istraživanje je sprovedeno na više od 30.000 ispitanika u periodu od septembra do oktobra 2025. godine.
Koliko je uticaj na zdravlje važan u komunikaciji, pokazuje i ranija studija Globe Scan-a koja ukazuje da je zdravlje trenutno najjači pokretač promena ka održivom ponašanju, dok je interesovanje za održivost „samo po sebi“ prisutno kod svega 7 odsto ispitanika.
