Kompanije Eni i Snam pokrenule su Ravenna CCS, prvi projekat za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida u Italiji, čiji je cilj skladištenje do 4 miliona tona CO₂ godišnje do 2030. godine. Kako su saopštile kompanije, projekat je kamen temeljac strategije Evropske unije za razvoj značajnih kapaciteta za skladištenje CO₂ do 2030. godine.
Prva faza Ravenna CCS projekta fokusira se na hvatanje, transport i skladištenje emisija CO₂ iz Enijeve fabrike za preradu prirodnog gasa u Raveni. Cilj u ovoj fazi je hvatanje približno 25.000 tona CO₂ godišnje. Nakon hvatanja, CO₂ se transportuje na morsku platformu Porto Corsini Mare Ovest putem preuređenih gasovoda, gde se ubrizgava i skladišti na dubini od 3.000 metara u iscrpljenom gasnom polju.
Projekat je postigao efikasnost hvatanja ugljen-dioksida od preko 90%, dostigavši vrhunac od 96%, čak i u izazovnim uslovima kao što su niska koncentracija ugljenika i atmosferski pritisak. Ovaj učinak čini Ravenna CCS prvim industrijskim projektom sa tako visokim nivoima efikasnosti.
CCS tehnologija je ključna za sektore koji se teško dekarbonizuju
Pored toga, projekat se u potpunosti napaja električnom energijom iz obnovljivih izvora, poboljšavajući svoj ekološki uticaj sprečavanjem dodatnih emisija CO₂ tokom operacija.
Izvršni direktor kompanije Eni Klaudio Deskalzi, poručio je da je hvatanje i skladištenje CO₂ efikasan i siguran način za smanjenje emisija iz industrija koje zahtevaju mnogo energije, a čije aktivnosti se ne mogu elektrifikovati.
– Koristimo naša iscrpljena polja, postojeću infrastrukturu i tehničku ekspertizu da ponudimo konkurentnu uslugu – istakao je.
Faza 2 će proširiti kapacitet projekta za skladištenje do 4 miliona tona CO₂ godišnje do 2030. godine.
Cilj projekta Ravenna CCS je da postane centralno mesto italijanskih napora za dekarbonizaciju, posebno za industrije koje troše mnogo energije.
CCS tehnologija je ključna za sektore koji se teško dekarbonizuju, kao što su cementna, čelična i hemijska industrija, navodi se u saopštenju.
Sa ukupnim kapacitetom iscrpljenih gasnih polja u Jadranskom moru, i na osnovu potražnje na tržištu, količina CO2 koja bi mogla biti uhvaćena i skladištena pod zemljom mogla bi dostići 16 miliona tona godišnje, navodi se.